Üdvözölve a megjelenteket, Egeresi emlékeztetett arra, hogy a tartományi parlament, a képviselőházi bizottságok tevékenységének jelentős része irányult Vajdaság, mint biztonságos közösségnek a kiépítésére és bemutatására, hiszen csak ez jelentheti az értelmes és intézményes választ azokra az eseményekre, amelyekben a türelmetlenség, az intolerancia, az erőszak népszerűsítése szerepelt elfogadható és követendő viselkedési mintaként.
„Mély meggyőződésem, hogy az erőszak és a fiatalok biztonságának kérdése jelenti közösségünk számára a legnagyobb veszélyt a jövőben. Ezért a tartományi biztonsági tanács üzenetei és ajánlásai is az összehangolt, rendszerbeli és koordinált munka szükségességére hívta fel minden intézmény figyelmét. A munkának mindenek előtt az értékrendszer megváltoztatására és az előítéletek lerombolására kell irányulnia”, mondta Egeresi és hozzátette, különösen aggasztó az a tény, hogy azokat a jelenségeket, amelyeket az erőszak, a fajgyűlölet és a nemzetek közötti türelmetlenség szítása jellemez, egyesek megpróbálják elbagatellizálni, szabálysértésként, apró kihágásként kezelik, s nem gyűlöletszító bűncselekményként.
A Civil Társadalom-fejlesztési Központ Temerin község területén végzett kutatásának eredményeire hivatkozva, miszerint az etnikai elkülönülés és távolságtartás több rétege is fennáll, Egeresi úgy értékelte, mégis, az 59 vajdasági általános és 60 vajdasági középiskola diákjai között végzett felmérés eredményei bátorítóak, hiszen az derül ki belőlük, hogy a fiatal szerbek legtöbb baráti kapcsolatot a magyarokkal, a magyarok pedig a szerbekkel ápolnak.
„Ma felszólalásommal két üzenetet szeretnék továbbítani. Szeretnék rámutatni arra, mennyire fontos az intézmények szerepe az alapvető emberi és kisebbségi értékek védelmében és fejlesztésében egy stabil, demokratikus politikai környezetben, s szeretném felhívni a figyelmet az új viselkedésminták népszerűsítésének jelentőségére is. Ez pedig azt jelenti, mindent meg kell tennünk, hogy az erőszak és a kegyetlenség ne legyen követendő viselkedési minta”, szögezte le Egeresi.
Kiemelte a demokratikus intézményrendszer erősítésének fontosságát is, mert ahol a többség nem védi, hanem ellenkezőleg, ignorálja a kisebbségi közösségek jogait és érdekeit, ott romlik a demokrácia.
„Nem engedhetjük meg, hogy párhuzamos, egymás mellett elfutó életeket éljünk. Vajdaság mindig úgy létezett és ezentúl is csak úgy létezhet, mint a közös élet közössége - nem egymás mellett, hanem együtt. A bizalom, a szolidaritás, a támogatás és megértés, ez Vajdaság, minden polgáré nemzeti, nyelvi, vallási hovatartozásuktól függetlenül. Ez a mi antifasiszta Vajdaságunk. A bizalom Vajdasága – ahol a szomszéd a bajban a kezét nyújtja. Innen a minden vajdasági előtt ismeretes mondás – előbb a szomszéd, aztán az isten”, mondta egyebek között Egeresi, aki megígérte jövőbeni munkájával is azokat az értékrendeket kívánja szolgálni, amelyek nem az erőszakot, hanem a felelősséget, a humanizmust és a szolidaritást hirdetik.
A tanácskozáson felszólalt Nikowitz Oszkár, Magyarország belgrádi nagykövete, Muškinja Heinrich Anikó tartományi ombudsman, Deli Andor tartományi kisebbségi titkár, Temerin község képviselői, dr. Jadranka Jelinčić a Nyílt Társadalom Alap végrehajtó igazgatója, dr. Vladimir Ilić a Civil Társadalom-fejlesztési Központ elnöke és a civil szféra képviselői. (www.vojvodina.gov.rs)
http://www.vajma.info/cikk/vajdasag/13654/Tanacskozas-Ujvideken-Temerin-Vajdasag-jelene-vagy-jovoje.html, 2012. június 12. [19:48]
Bozóki Antal felszólalása az Újvidéken, 2012. június 12-én, a Tartományi Képviselőházban, a nagybecskereki Civil Társadalom Fejlesztési Központ szervezésében tartott Temerin – Vajdaság jelene vagy jövője elnevezésű tanácskozáson.
Ne manjuje se broj incidenata na nacionalnoj osnovi
Teze za
konferenciju:
„Temerin – sadašnjost ili budućnost Vojvodine”*
„Temerin – sadašnjost ili budućnost Vojvodine”*
1. Temerin nije usamljen slučaj
Već sam naziv teme ukazuje da je kao
predmet posmatranja izdvojeno jedno mesto u Vojvodini, Temerin, koji je postao
poznat i po brojnjim incidentima na etničkoj osnovi. Ovo istraživanje može da
bude korisno, jer ćemo dobiti detaljniju sliku o stanju međuetničkh odnosa u
jednoj opštini i/ili naselju, više saznanja o razlozima zbog koji je došlo do
tih incidenata.
Ne bi, međutim, bilo dobro, bilo bi, zapravo, „guranje glave u pesak”, ako
ne bismo rekli da incidenti na nacionalnoj osnovi u Temerinu, na žalost, ne
predstavljaju usamljene slučajeve u Vojvodini, jer su se takvi incidenti događali
u proteklom periodu i u drugim mestima i gradovima u Vojvodini, a ponajviše u
Subotici, Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Temerinu, Bečeju, Mužlji i dr.
Što se samog naslova konferencije tiče, Temerin je, na žalost, sadašnjost
Vojvodine, a kakva će biti budućnost pokrajine i njenih stanovnika, to zavisi
od mnogo čega i to je nemoguće prognozirati. Nadajmo se da će biti bolja od
sadašnjosti.
Kada sam već kod metodoloških primedbi u odnosu na istražiavnje, moram reći
da incidenti na nacionalnoj osnovi predstavljaju samo „vrh ledenog brega”.
Naravno da ih treba sitzraživati, o njima raspravljati, ali šta je sa ostvarivanjem
prava nacionalnih manjina u raznim oblastima svakodnevnog života, kao što je
upotreba jezika, obrazovanje, kultura, javno informisanje itd.? U ovim oblastima
takođe se događaju kršenja manjinskih prava, koje je još teže dokazati, nego
etničku motivaciju u slučajevima incidenata na nacionalnoj osnovi.
2. Više od hiljadu incidenata
Prema zvanično, od strane organa vlasti objavljenim podacima, u periodu od
2003. do 2010. godine bilo je 884 incidenata na nacionalnoj osnovi.
Tome treba dodati i 108 incidenata, koji su se dogodili u prvih devet meseci
2011. godine: 5 fizičkih napada, 4 anonimnih pretnji, 17 verbalnih napada i 43
grafita mržnje. Osim toga, oštećeno je i skrnavljeno 18 crkvenih objekata 17
objekata, čiji su vlasnici albanske pripadnosti, više grobalja i spomen mesta,
kao i zgrada kultuno-umetničkih društava, kao što je Centar za mađarsku kulturu
„Šandor Petefi” u Novom Sadu.
Zajedno sa incidentima, koji se se dogodili tokom 2012. godine, broj
incidenata već je premašio hiljadu, od kojih je najveći broj učinjen na štetu
Mađara.
Incidenti na nacionalnoj
osnovi, u periodu 2003–2005. godine[1]
Karakter
incidenata
|
2003
|
2004
|
2005
|
1. Fizički
napadi
|
0
|
8
|
0
|
2. Tuče
|
2
|
8
|
2
|
3.
Oštećenja
katoličkih verskih objekata
|
1
|
6
|
2
|
4.
Oštećenja
i skrnavljenja katoličkih nadgrobnih spomenika
|
11
|
17
|
6
|
5.
Ispitivanje
parola, iscrtavanje
simbola i rasturanje pamfleta
|
3
|
25
|
3
|
Ukupno
|
17
|
62
|
13
|
Incidenti 2006-2010
Godina
|
||||
2006.
|
2007.
|
2008.
|
2009.
|
2010.
|
162[2]
|
197[3]
|
171[4]
|
150[5]
|
110[6]
|
Ukupno 2006–2010.
|
792
|
|||
3. Ne smanjuje se broj incideneta
U vojvodini, i pored ocene zvaničnih organa vlasti, koji su svake godine
izveštavili o „smanjivanju broja incidneta”, za 2010. godinu čak „za 26,6%”[7],
ne smanjuje se. Na to ukazuje i podatak da je u 2010. godini bilo 110 takvih
incidenata, a u prvih devet meseci 2011. godine, za koji period je saopšten
podatak, bilo je 108[8]
takvih događaja.
Uzgred budi rečeno, tačan broj incidenata na nacionalnoj osnovi niko ne zna,
niti se može utvrdit, jer se takvi događalji obično ne rado prijavlju, zbog
loših iskustava, koji oštećeni imaju sa postupajućim organima, ne retko su
izloženi i pretnjama, šta će im se desti ako prijavljuju takav slućaj, o čemu
su govorili i učesnici u istraživanju Vladimira Ilića i Miroslava Keveždija. Zbog toga, najčešće su evidentirani samo
slučajevi, čije se prijavljivanje nije moglo izveći zbog posledica po zdravlje
oštećenih, odnosno obaveze organa da postupaju po služenoj dužnosti.
U Subotici (19. maja ove godine) grupa od 15–20 mladića srpske
nacionalnosti, tako reći u centru grada, viperama i gvozdenim šipkama povredila
dva mladića mađarske nacionalnosti: jednom od njih slomljeno je i rebro.
Postoji sumnja da su napadnuti zbog toga što su Mađari, što potvrđuje i
polilicijski iveštaj.
U noći 26. maja, u parku Mužlji, mladići, koji su nosili maske i uzvikivali
na srpskom, štapovima i lancima su napali grupu mladića i devojaka – prema
nezvaničnim informacija – mađarske nacionalnosti, od koji su petoro zatražila
medicinsku pomoć u bolnici, a jedan je zadržan na lečenju.
Ovi najnovi događanji ukazuju da se broj učesnika u fizičkim napadima povećava,
a da posledice tih napada postaju sve teže, kao i da se naseljima u kojima se
događaju incidenti na nacionalnoj osnovi pridružila i višenacionalna Mužlja.
Može se, nadalje, konstatovati da su izveštaji medija o ovim incidencima
veoma maglovita i da se u njima često izbegava nazivanje događaja pravim
imenom. Nacionalna pripadnost napadača i napadnutih često se može samo
nagađati. Činjenica da se radi o incidentima na etničkoj osnovi prećutkuje čak
i u takvim slučajevim, kada se iz konteksta događaja to savim jasno vidi.
4. Različiti kriteriji u kaznenoj politici
Nije dobro, niti je mudro da zvanični organi potcenjuju značaj ovih
incidenata, a po gotovo nije dobro da se najčešće zadržavaju na izdavanju
saopštenja, kojima se osuđuju takvi događajaji. Pri tome, učinioci najčešće
ostaju neotkriveni, a ako se, pak, otkriju, najčešće im se izriče novčana
kazni, ili čak ni to. O tome svedoči i izveštaj Pokrajinskog ombudmana za 2011.
godinu.
Prema ovom izveštaju, u periodu od 2004. do 30. septembra 2011. godine, za krivično
delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti procesuiran
je ukupno 71 predmet, odnosno oko 8,8 predmeta godišnje.
Od ovih 71 predmeta, 34 četiri su završena osuđujućom presudom, a
oslobađajućom pet. Još je u toku 14 postupaka, tri su obustaljena, a jedan je
„ustupljen drugom sudu”. Ne kaže se, međutim, kojem. Dakle, od preko hiljadu
incidenata na nacionalnoj osnovi, osuđujućom presudom završeno je svega oko tri
posto svih predmeta. Treba, međutim, dodati i to, da su, prema izveštaju
ombudsmana, „dve osuđujuće odluke poništene” i da je „u pet premeta u toku
postupak po žalbi pred Apelacionim sudom”. To znači da je u ovom periodu
izrečeno je svega 27 osuđujućih presuda. U izveštaju, međutim, nema čak ni
naznaka o tome, kakve su kazne izrečene optuženim licima.
U istraživanju se navodi da je, na zahtev Saveta Evrope i OEBS, „Vlada
tadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore,
2. novembra 2005. godine, formirala posebnu komisiju za suzbijanje etničkih
incidenata u Vojvodini”. Javnosti je, međutim, nepoznato da li je ta komisija
ikada sačinila svoj izveštaj. Voleo bih da neko na to pitanje odgovori.
Mišljenja sam da sve to samo za sebe govori o slabostima i nefikasnosti
rada organa gonjenja i pravosudnih i drugih organa vlasti, kada je reč o incidentima
na nacionalnoj osnovi. Čak i Pokrajinski obudsman u svom izveštaju, koji inače ima
brojne metodološke i druge nedostatke, i o kojem bi valjalo posebno
raspravljati, zaključuje: „Broj procesuiranih i pravosnažno okončanih postupaka
vođenih zbog krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mrženje i netrpeljivosti
u posmatranom periodu je nesrazmerno mali, u odnosu na saznanja do kojih
Pokrajinski ombudsman dolazi iz medija”.
S tim u vezi, postavlja se i pitanje primene različitih kriteriju i tzv.
dvostrukog aršina u kaznenoj politici, kada su počinioci srpske nacionalnosti,
odnosno pripadnici nacionalnih manjina. U slučaju petorice Mađara iz Temerina, okrivljeni
su, zbog pokušaja ubista, 2004. godine osuđeni na kaznu zatvora od 61 godine.
Oni su još uvek u zatvoru, iako su, s obzirom da su izdržali 40 godina, odnosno
većina njih i dve trećine kaznine, prema svim kriterijumima oni su već trebali biti
pušteni makar uslovno na slobodu.
Odbijanje brojnih zahteva i peticija iz zemlje i inostranstva za
pomilovanja ili smanjivanja kazne „temerinskoj petorci”, kako se navodi navodi
u istraživanju – „bitno su uticale na odnose različitih srpskih i mađarskih
činilaca”. Organi vlasti ni u ovom slučaju nisu imali dovoljno sluha za
rešavanje nastalog problema, što je imalo uticaja „i na ponašanje i
raspoloženje građana u samom mestu i opštini Temerin”.
Sve to ukazuje da treba menjati odnos organa gonjenja i pravosudnih organa
kada je o međuetničkim incidentima. Dosledna primena zakonskih normi u svakom
slučaju nesumnjivo bi doprinela povećanju i/ili vraćanju osećanja sigurnosti i
poverenja pripadnika nacionalnih zajednica u organe vlasti i pravosuđa.
Trebalo bi izvršiti i promenu kaznenih propisa, u tom smislu, da – kada se
radi o incidentu, u kojem učeestvuju pripadnici različitih nacionalnosti – u
svakom slučaju treba postupiti po odredbama Krivičnog zakonika i Zakonika o
krivičnom postupku.
5. Rešavati otvorena pitanja
Pitanje međunacionalnih odnosa u Temerinu jeste važno pitanje, ali
predstavlja samo deo ukupnog stanja međunacionalnih odnosa u Vojvodini, koje bi
trebalo sagledati u celini.
S tim u vezi, želim još ukazati da, mada oko 35% stanovništva Vojvodine predstavljaju
pripadnici 26 nacija, ne postoji ni jedna nezavisna institucija, koja bi se
bavila proučavanjem položaja nacionalnih manjina, koje bi podrazumevalo i
kritičko sagledavanje obaveza, koje za Srbiju proističu iz brojnjih
međunarodnih i bilateralnih konvencija o ljudskim i manjinskim pravima, koje je
nasledila ili kojima je pristupila. To bi, naravno, u slučaju Temerina i nekih
drugih mesta, podrazumevalo i sagledavanje da li je došlo do povrede člana 16 Okvirne
konvencije za zaštitu prava nacionalnih manjina o „uzdržavanju od mera, koje
menjaju srazmeru stanovništva u oblastima naseljenim pripadnicima nacionalnih
manjina”.
U Vojvodini, koliko je meni poznato, u zadnjih dvadeset i više godina nije sačinjena
celovita i temeljna analiza, niti je raspravljano na nivou organa vlasti o
položaju nacionalnih manjina i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i
sloboda u pokrajini. Takvu analizu bi u najskorije vreme trebalo uraditi za
svaku opštinu i za pokrajinu, putem odgovarajućih komisija/odbora za
međunacionalne odnose, i o njima raspravljati. Rad Odbora za medjunacionalne odnose Skupštine APV ostao je potpuno nepoznat
za javnost Vojvodine.
Bez takvih analiza neće biti pouzdanih ocena o stanju međunacionalnih
odnosa, već samo paušalnih ocena političara da su međunacionalni odnosi u
Vojvodini „povoljni” i „stabilni”.
Osim toga, bilo bi potrebno sačiniti i listu otvorenih pitanja i problema,
koje opterećuju međunacionalne odnose i jedno po jedno razrešiti. Takvih
otvorenih pitanja, koje se tiču pojedinih nacionalnih zajednica ima više.
Što se Mađara tiče, već dvadeset godina postoji zahtev da se opštine Ada, Čoka,
Kanjiža i Senta vrate u subotički region, umesto da pripadaju kikindskom
okrugu. Prilikom reorganizacije sudova, počev od 1. januara 2011. godine
ukinuti su opštinski sudovi u Adi, Bačkoj Topoli, Bečeju, Čoki, Kanjiži i
Senti, naseljima od izuzetnog značaja za mađarsku nacionalnu zajednicu, zbog
čega bi sadašnju organizaciju sudova trebalo preispitati. Osnovno školskim
odeljenjima na mađarskom jeziku u Tordi i Novom Itebeju godinama se obećava status
pravnog lica, ali ne ništa na na tom planu ne dešava, zbog čega ove škole ne
mogu da se razvijaju, učestvuju na konkursima i sl. Tu je i pitanje obezbeđivanja
srazmerne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u organima odlučivanja,
uprave, pravosuđa i javnih preduzeća, neophodnosti izmena i dopuna Zakona o
nacionalnim savetima nacionalnih manjina, brisanje odredbe o kolektivnoj
krivici u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i o obeštećenju. Zatim, puštanja na
slobodu petorice iz Temerina, podizanja spomenika žrtvama drugog svetskog rata
na Futoškom groblju u Novom Sadu, Čurugu, Bačkom Jarku i nekim drugim mestima i
dr.
Mišljenja sam da bi o ovim pitanjima trebalo u najskorije otvoriti dijalog
sa organim vlasti i pristupiti njihovom rešavanju. Samo takav odnos organa
vlasti bi mogao obezbediti poboljšanje i napredak međuetničkih odnosa u
Vojvodini i Srbiji. Da li postoji spremnost tih organa za to?
U Novom Sadu, 12.
juna 2012. godine
Bozoki mr. Antal
__________
* Diskusija na Konferenciji
„Temerin – sadašnjost ili budućnost Vojvodine”, koja je održana u Novom Sadu,
12. juna 2012. godine, u organizaciji Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina.
[1] Informacija o mađarskoj nacionalnoj manjini u Republici Srbiji, Savezno
ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica 2005., str. 7.
[2] Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI): Iveštaj o
Srbiji, http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/Country-by-country/Serbia/SRB-CbC-III-2008-22-SRB.pdf,
29-30)
[3] Varjú Márta, 197 helyett 171, Magyar Szó, 2009. február 28., március 1.,
1. és 5. o.
[4] Isto.
[5] v. m.: A tartományi rendőrség megalakítása a „jövő zenéje”, Magyar
Szó, 2011. március 15., 4. o.
[6] Videti u članku pod br. 3.
[7] Videti u članku pod br. 5.
[8] G. B.: Csökkent a nemzeti incidensek száma, Magyar Szó, 2011. október
26., 1. és 5. o.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése