Lažov, lažov

I njegovi podanici se plaše istine

 
14. mart 2020

Ima onaj film u kojem Džim Keri glumi advokata lažova koji je, zbog rođendanske želje svog sina, prinuđen da 24 sata govori isključivo istinu. „Lažov, lažov“ se zove, pa iako nije u rangu „Trumanovog šoua“, interesantno je gledati kako se Keri upire da ne izgovori stvari koje mu ne idu u prilog, kako pokušava samog sebe da ućutka, ne libeći se čak ni od samopovređivanja. Davno sam ga gledao i ne znam ni zašto ga se baš sad setih.
Broj respiratora je državna tajna, tako je u svim državama, reče pre neki dan premijerka Brnabić. Dodala je da je hitna nabavka još 15 raspisana zbog toga da bi sistem bio „200 posto siguran“. Svega par sati kasnije, preCednik u direktnom obraćanju naciji, putem javnog servisa, otkriva tu državnu tajnu: „Imamo 1.008 respiratora, tri puta više nego 2009. godine kada je zbog svinjskog gripa u Srbiji umrlo 137 osoba. Nabavićemo još 500“.
Neki dan ranije, Aleksandar Vučić je histerično urlao na konferenciji za novinare optužujući nekoga da laže kada proziva pulmologa dr Branislava Nestorovića zbog toga što se sprdao nazivajući koronavirus najsmešnijim virusom na svetu, objašnjavao ženama da ih štiti estrogen i slao ih u Italiju u šoping. Nakon Vučićevog natupa Nestorović je pojeo sopstvene reči, istakavši na kraju tirade kako voli Srbiju.
E sad, zamislite da nekim slučajem Vučić u toku 24 sata ne može da izgovori ni jednu neistinu? Da mora, ma koliko ga to nerviralo, ma koliko besneo i vređao sve oko sebe, da govori apsolutnu istinu? I tako, Vučić na jednoj od svojih maratonskih konferencija za novinare počne da istinito odgovara na pitanja. I tu, u direktnom prenosu, počne razotkrivanje mitova o zlatnom dobu u naprednjačkoj Srbiji. Pa saznamo kako Srbija nije nikakav lider u regionu ni po čemu, osim u kriminalu i aferama čiji vinovnici su često upravo predstavnici vlasti i visoki funkcioneri vladajuće partije. Da nema tu nikakvih istorijskih uspeha, da su padovi zabeleženi na svim relevantnim listama, ali da ih on svakodnevno kreativno tumači.
Možda bi priznao kako se on pita za sve, do najmanje sitnice i da ništa u ovoj zemlji ne ide bez njegovog blagoslova? I da svesno i namerno krši Ustav dvadesetak puta dnevno. Priznao bi da su obećanja o mercedesima, mubadalama, al dahrama, visokim platama… bila samo to – šuplja predizborna obećanja. Da glumata kako brani Kosovo, jer tu zapravo nema šta da se odbrani. Da se okružio nesposobnjakovićima kako bi izgledao pametniji.
Bi li Suzana Vasiljević pokušala da ga spreči da se dalje ukopava ili bi je on drčno oterao kao što često radi s lokalnim funkcionerima kada želi da pokaže da drži stvari pod kotrolom? Da li bi otkazao planirano popodnevno gostovanje na TV Pink ili bi pokušao da ga iskoristi za vađenje fleka? Šta bi se desilo kada bi tamo počeo da se zakopava dublje? Da li bi u direktnom prenosu doživeo nekoliko nervnih slomova, između ostalog i zbog toga što bi se setio da uveče ima zakazano gostovanje kod Milomira Kad Ste Upoznali Arkana Marića? Marićevim verbalnim vratolomijama bismo došli u priliku da slušamo kako Vučić s ponosom priča o svojim vojevanjima po ratištima Hrvatske i Bosne, to jest o potpirivanju mržnje i potpaljivanju naroda na rat, a zatim čuvanju sopstvene guzice u Zemunu, daleko od fronta?
Zamišljanje takvih nemogućih situacija jeste zanimljivo, ali ono od čega strahujem jeste da prosečan glasač SNS-a ne bi ni primetio razliku ili mu ne bi uzeo za zlo to što Vučić sada govori. Pre mislim da bi, umesto da konačno otvori oči i shvati razmere naprednjačkih nepočinstava, razumeo da je došlo vreme za vraćanje na fabrička podešavanja. Izvadio bi taj prosečan SNS glasač Šešeljevu uramljenu fotografiju iz podruma i krenuo da traži izdajnike po komšiluku.
Ne smemo se zavaravati da su svi njihovi glasači žrtve. Neki jesu jer su nemoćni, ali većina nije. Oni silu prihvataju zdravo za gotovo i gledaju samo svoje dupe. Okreću glavu na nepravdu koji drugi u istoj situaciji trpe jer neće da popuste. Dele „dobronamerne“ savete. Ali i oni se plaše istine. Oni strahuju da će istina otkriti njihove kalkulantske poteze i sitnice koje su ućarili nezameranjem i poslušnošću. I spremni su da do kraja učestvuju u toj laži. Da je hrane.
Čini se da opasnost od koronavirusa načinje režim tamo gde se nije nadao, jer virus ne bira stranačku pripadnost. Kada njegovi podanici počnu da obolevaju, a upravo su ti najstariji koji po komandi glasaju za njega najrizičnija grupa, onda će se odjednom setiti svih laži i tražiće istinu. Prvo, naravno o tom fantastičnom zdravstvenom sistemu. Prihvatiti istinu da zdravstvenih radnika nema jer su pobegli na Zapad. Onda će tražiti odgovornost jer im je došla voda do grla. Najvažnije je da tada ne dozvolimo da staru laž, umesto istine, zameni nova. To bi nam onda definitivno bio kraj.

DALIBOR STUPAR 

(Autonomija)

https://www.autonomija.info/dalibor-stupar-lazov-lazov.html