Szerbiának az európai úton történő előrelépéshez elengedhetetlen a valódi párbeszéd a széleskörű politikai spektrumon belül, valamint a jogállamiság területén a reformok sürgős felgyorsítása – mondta kedden Várhelyi Olivér. Az uniós bővítési biztos Brüsszelben bemutatta az Európai Bizottság új éves jelentését, amely a Nyugat-Balkán országainak fejlődésére és a régió beruházási csomagjára vonatkozik.
Ha a választási folyamatot és az igazságszolgáltatást nézzük, akkor Szerbia semmilyen előrelépést nem mutatott, míg a korrupció és a szervezett bűnözés elleni harcban, illetve a közszféra-adminisztráció területén minimális előrelépés történt. Az Európai Bizottság éves jelentésében az is szerepel, hogy a médiastratégia megvalósítása is elmaradt, s nem történt előrelépés a szólásszabadság területén sem.
Jelentős hiányosságok vannak az államigazgatás és az igazságszolgáltatás területén is, és hasonló a helyzet a parlament munkájával kapcsolatban. Elengedhetetlen, hogy a szerb hatalom az ellenzékkel és más politikai tényezőkkel párbeszédet folytasson a választási folyamat hiányosságainak a kiküszöbölése érdekében – áll a jelentésben, amely arra is kitér, hogy előrelépésről lehet beszélni a szerb törvények és az EU szabályainak összehangolása során a gazdaság területén, azonban nincs haladás a közbeszerzésekkel kapcsolatban, írja a Beta hírügynökség.
Várhelyi arról is beszélt, hogy az Európai Bizottság számára az első naptól kezdve kiemelt helyen szerepel a Nyugat-Balkán, és hogy minden ország jövője az Európai Unió.
–Az Európai Bizottság azt javasolta, hogy az IPA3 alapokból kilenc milliárd eurót biztosítsanak a 2021–27-es időszakra a régió beruházási kapacitásainak fejlesztésére a Nyugat-Balkánon – mondta Várhelyi.
A beruházási csomag öt kulcsfontosságú területet (közlekedés és infrastruktúra, tiszta energia, környezetvédelem, digitális jövő, magánszektor és szociális tőke) ölel fel.
Izveštaj EK oštro o demokratiji u Srbiji: Mediji pristrasni u korist vlasti, uloga parlamenta ograničena
BEOGRAD – Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji objavljen je danas, a karakteriše ga znatno oštrija kritika stanja demokratije u Srbiji u poređenju sa prethodnim izveštajima, te se fokusira na ovogodišnje izbore, ograničenu ulogu parlamenta, upravljanje i na stanje u vezi sa civilnim sektorom u Srbiji.
Kada su u pitanju zbori održani u junu ove godine, izveštaj naglašava da ih karakteriše politička polarizacija, i iskazuje zabrinutost Evropske unije, kao i OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (KDILJP) povodom nejednake pozicije izbornih takmičara, te nadmoći vladajuće partije, posebno naglašavajući izraženo prisustvo vladajuće SNS u medijima u predizbornoj kampanji.
“Tokom predizborne kampanje, KDILJP je naglasila da je većina TV kanala sa nacionalnom frekvencijom i novina promovisalo vladinu politiku, a mali broj medija koji su nudli druge informacije imaju vrlo ograničen doseg, te nisu bili u mogućnosti da ostvare uticaj”, naglašava izveštaj Komisije.
Posebna kritika upućena je ambivalentnoj i dvojakoj ulozi predsednika Vučića, koji se, s jedne strane u medijima pojavljivao u svojstvu Predsednika Republike kada su saopštavane važne odluke u vezi sa merama borbe protiv pandemije koronavirusa, a sa druge stane je medijsko pojavljivanje koristio za predizbornu kampanju Srpske napredne stranke.
“Dvojaka uloga predsednika kao predsedavajućeg vladajuće partije i normalnoj “nosioca” njene izborne liste dovela je do nejasne granice između njegovih zvaničnih dužnosti i izborne kampanje”, navodi se u izveštaju.
Izveštaj iskazuje kritiku povodom nepoštovanja preporuka koje je KDILJP prethodno dao u vezi sa pravnim okvirima održavanja demokratskih izbora, pre svega fokusirajući se na medije, finansiranje predizbornih kampanja i sankcionisanje izbornih neregularnosti. “Među drugim problemima, regulatorni okvir u vezi sa finansiranjem kampanje i dalje ne omogućava transparentnost u vezi sa finansiranjem kampanja i efikasnošću kontrole”, navodi Evropska komisija.
Izveštaj navodi da novi saziv parlamenta u Srbiji karakteriše odsustvo opozicije, te naglašava ovo kao kritiku na račun političkog pluralizma u državi. Nezavisnost i transparentnost rada parlamenta, uključujući i ulogu i nadležnost parlamentarne opozicije, naglašava Evropska komisija, moraju biti ojačani kako bi se omogućilo nesmetano i odgovorno funkcionisanje demokratskog parlamenta.
Evropska komisija naglašava da novi saziv parlamenta treba da nastavi sa angažovanjem na polju dijaloga predvođenog Evropskim parlamentom, te da treba da se fokusira na poboljšanje parlamentarnih standarda i insistiranje na postizanje konsenzusa među partijama i u društvu kada su u pitanju reforme u vezi sa Evropskim integracijama.
“Sposobnost parlamenta da kontroliše izvršnu vlast, posebno da nadgleda hitne mere koje je uvela Vlada, je bilo ograničeno tokom vanrednog stanja u Srbiji”, naglašava se u izvešaju Komisije.
Izveštaj naglašava da se mora pružiti jača podrška radu nezavisnih regulatornih tela, time što će se regularno pratiti implementacija njihovih preporuka i kontrola odgovornosti izvršnih organa. Pored toga, Evropska komisija osuđuje agresivan diskurs protiv vladajuće partije protiv političkih neistomišljenika koji se koristi tokom parlamentarnih debata, te oštro kritikuje verbalni napad na predstavnicu Evropskog parlamenta, Tanju Fajon, koji je ojačan diskursom pojedinih medija.
Komisija, takođe, podseća na to da je vanredno stanje u Srbiji usled pandemije koronavirusa proglasio predsednik, premijerka i predstavnik parlamenta.
“Vlast je nametnula široki spektar mera koje ograničavaju osnovne slobode, uključujući strogi policijski čas. Adekvatnost i proporcionalnost nekih od ovih mera su dovedene u pitanje od strane više domaćih i međunarodnih organizacija”, navodi se u izveštaju.
Kada je u pitanju upravljanje, izveštaj naglašava da Vlada Srbije nastavlja da predstavlja pristupanje Evropskoj uniji kao strateški gol spoljne politike. Međutim, prema navodu Evropske komisije, visoko rangirani zvaničnici Srbije su tokom krize uzrokovane epidemijom koronavirusa dali izjave kojom pokazuje da nisu posvećeni ovom strateškom cilju.
“Fokus politike i ljudskih i finansijskih resursa na pristupanje Evropskoj uniji treba da bude jači. Novi šef pregovaračkog tima za pristupanje EU treba hitno da bude izabran”, naglašava Komisija.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése