u Beogradu, 6. oktobra 2021. godine
Poznato je da u Srbiji ima problema sa nezavisnošću medija, sa slobodom štampe.
Evropski parlament je u stavovima od 25. marta 2021. godine o Srbiji, koji su usvojeni povodom izveštaja Evropske komisije za 2019. i 2020. godinu, „izrazio je žaljenje zbog pogoršanja medijske situacije u Srbiji” i „pozvao je vlasti u Srbiji da odmah donesu mere u interesu obezbeđenja slobode izražavanja i nezavisnosti medija (43. tačka).[i]
Twitter je, 17. avgusta ove godine, 10 medija u Srbiji označio kao „bliskih vladi”.[ii] Radi se o Radio televiziji Srbije, televizijama sa nacionalnom frekvencijom Pink, Prva, B92 i Hepi televiziji, zatim, agenciji Tanjug, kao i o dnevnim listovima Kurir, Informer, Politika i Srpski Telegraf, koji su označeni kao mediji koji sarađuju sa vladom, a čiju uređivačku politiku vlada putem finansijskih davanja kontroliše, neposredno ili posredno. Odnosno, da se kod ovih medija može uočiti politički uticaj na medijski sadržaj, uređivanje i objavljivanje.[iii] To ujedno znači da ovi mediji nisu nezavisni u svom radu.
Stanje u vojvođanskim medijima na mađarskom jeziku, čiji je „osnivač” Nacionalni savet vojvođanskih Mađara, kada je reč o slobodi štampe i informisanja, nije ništa bolje nego u medijima na srpskom jeziku. Može se reči da je čak i gore, kada je reč o materijalnom položaju.
Pokušaću da to objasnim.
Poznato je, takođe, da mediji na mađarskom, kao u ostalom i na ostalim manjinskim jezicima, zbog malog tiraža, odnosno tržišta, ne mogu da opstanu bez materijalne pomoći.
Zbog toga, mediji na mađarskom jeziku se nalaze u dvostruko zavisnom položaju, s jedne strane, zavise od novčane pomoći, koju dobijaju od pokrajinske vlade, a sa druge strane od novčane pomoći koja stiže od nacionalnog saveta, odnosno vlade Mađarske.
Situaciju dodatno otežava da su u nacionalnom savetu u odlučujućoj većini članovi, njih 30 od 35 članova, koji su izabrani na listi Saveza Vojvođanskih Mađara (SVM), koji je opet u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom (SNS), čiji su članovi, opet, dominantni u pokrajinskoj vladi.
Nije problem u tome što mediji na mađarskom jeziku primaju finansijsku pomoć – u ostalom, obaveza je države da obezbedi uslove za informisanje na maternjem jeziku –, već u tome šta se očekuje od tih medija za uzvrat.
Naime, u ovim medijima ne možete naći analitičke, kritičke ili istraživačke članke, nema čak ni komentara u odnosu na rad pokrajinske ili republičke vlade, nacionalni savet, lidere SVM i SNS, vlade Mađarske.
Primera radi, u vezi sa aferom oko Tanyaszínház/Salaško pozorište tokom leta, Magyar Szó je objavio pismo predsednika nacionalnog saveta, kojom je turneja ovog pozorišta obustavljena, i pismo podrške predsednika SVM, a ne i peticiju vojvođanskih intelektualaca, koju je potpisalo 1301 lice iz zemlje iz inostranstva,[iv] kojom je traženo „da se pozorišnim ljudima omogući da stvaraju u slobodnoj atmosferi, a gledaocima da nesmetano posećuju pozorišta”.
Može se, dakle, zaključiti da su mediji na mađarskom jeziku u težoj situaciji čak i od medija na srpskom jeziku. Od njih se očekuje da budu u službi interesa vojvođanske naprednjačke vlade i vlade Fidesa u Mađarskoj, a ne u interesu građana, odnosno javnog interesa. Pitanje je, međutim, da li bi bez materijalne pomoći vlasti uopšte moglo da opstane informisanje na mađarskom jeziku. To je, u stvari, i način/vid ostvarivanja kontrole nad medijima, ucene medija!
Može li se pored ovako visokog stepena materijalne zavisnosti uopšte govoriti o objektivnom javnom informisanju? Mišljenja sam da ne može.
Ne pamtim, a dugo se i sam bavim pisanjem, da su štampani mediji na mađarskom jeziku bili na ovako niskim granama, faktički su se pretvorili u partijske biltene. Otuda je i konstatacija da se „sloboda štampe preselila na internet i na Facebook”.
Ovu situaciju bi trebalo hitno razrešiti, jer bez samostalne uređivačke politike štampa ne može da ostvari svoju ulogu kontrolora vlasti.
Glavne urednike – prema sadašnjim propisima – postavljaju nacionalni saveti, bez obzira na mišljenje redakcija.
Ovo rešenje, kao prvi korak ka obezbeđenju samostalne, ili da kažem samostalnije uređivačke politike, treba hitno promeniti, tako da je nacionalni savet dužan da imenuje glavnog urednika, koga izabere/predloži redakcija.
Problem je i to da visoki funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara i nacionalnog saveta sede u upravnim odborima medija i na taj način utiču na njihov rad. Sa takvom praksom trebalo bi prestati.
Pored toga, hitno bi trebalo pristupiti pronalaženju rešenja za stabilno finansiranje medija na manjinskim jezicima.
Bez slobode/slobodne štampe nema demokratije, društvenog razvoja, a ni pravne države!
Bozoki mr. Antal
Torda, 06. 10. 2021.
__________
[i] 2019/2175(INI) https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2021-0115_HU.html
[ii] mh: A Twitter tíz szerbiai médiát kormányközeliként jelölt meg. Magyar Szó, 2021. augusztus 17. 4., és Samo Srbija u regionu obeležena Twitteru. Danas, 2021. augusztus 18. 6.
[iii] Uo.
[iv] https://www.openpetition.eu/fi/petition/online/szabadsagot-a-tanyaszinhaznak#petition-main
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése