Nije prošlo ni godinu dana otkada su se građani u Novom Sadu okupili na Trgu slobode da isprate Đorđa Balaševića, uz pesmu, sveće i suze.
Na Trgu slobode, kod Miletićevog spomenika, ovoga puta je bila drugačija atmosfera jer, pored tuge, pesme i suza, bilo je i besa i očaja.
Novi Sad davno nije više slobodan grad, grad u kojem je najveći zločin bio, kako je Đole pričao, kada „neko pokrade lale sa Keja“. Godinama se dešavaju i mučka ubistva.
Šezdesetjednogodišnjeg muzičara, uličnog svirača, Kristijana Kostića Blekija, na smrt je pretukao Ž. R. iz Žablja, dvadesetjednogodišnji mladić koji je uhapšen i koji se sumnjiči da ga je pretukao, a svirač je od zadobijenih povreda preminuo u Kliničkom centru Vojvodine.
Mnogi su se podsetili i da to nije prvi put da se tako nešto dešava u Novom Sadu.
Pre pet godina jedan maloletnik je zapalio beskućnika koji je, nažalost, takođe, podlegao ranama.
Zanemeli su ljudi i od podatka da je privedeni mladić iz Žablja izjavio da je tražio novac od Kostića i da mu je ovaj dao 390 dinara sa obrazloženjem da nema više, što je izazvalo bes kod nasilnika. Tako je ulični svirač koga su svi svakodnevno viđali u Pothodniku ili u Zmaj Jovinoj, na najprometnijim mestima u gradu, završio.
A Kristijan Kostić Bleki je samo radio ono što je voleo, nikoga nije dirao, mnogima je pomagao…
„Ako se pošteno boriš, svi ćete poštovati. Tako da ja radim ono što volim. Mislim da možemo na kraju svi da pobedimo“ – Blekijev je citat koji stoji nalepljen na spomeniku Svetozaru Miletiću.
Tako razmišljaju pošteni ljudi iako je oko njih svet čije vrednosti se urušavaju iz dana u dan, svet koji postaje razljuđen i sklon nezamislivim zločinima.
Došla su zla vremena koja doslovno uništavaju sve one koji ne žele da učestvuju u nametnutom ludilu. Nasilna Blekijeva smrt je nepogrešiv i užasan primer u kakvom društvu živimo.
Zato je njegova smrt izazvala ogromno očajanje kod ljudi jer toliko ogoljeno pokazuje gde smo dospeli, koliko smo udaljeni od svih civilizacijskih vrednosti na koje nas je upravo on svojim bićem, pesmom i činjenjem svakodnevno podsećao. A ko ne sluša pesmu, slušaće oluju.
I oluja se upravo desila i u svom rušilačkom pohodu pokazala brisan prostor ulica na kojima treba ponovo da zaživi ljudskost. Jer, tek tada će biti i slobode.
Redakcijski komentarDanas, 12. februar 2022. 2. i/ili
https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/novi-sad-nije-vise-slobodan-grad/, 12.02.2022. 13:49
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése