Novi Sad, 20. marta 2022.
Vojvođanski klub pozdravlja činjenicu da je na pruzi Novi Sad – Beograd konačno počeo da saobraća brzi voz, ali upozorava da - uporedo sa pompeznim uvođenjem voza “Soko” - traje ne samo rasprodaja pruga po Vojvodini u staro gvožđe, već i ukidanje celih pružnih koridora u našoj pokrajini koja je imala jednu od najrazvijenijih železničkih mreža u Evropi, sve dok nije uništena besomučnim kolonijalnim centralizmom iz Beograda.
Prema podacima Vojvođanskog društva za železnicu, u Vojvodini je započelo uništavanje više od jedne trećine železničkih pruga, pružnih koridora, kao i njihovo brisanje sa tla i mape Vojvodine zauvek.
Zbog decenijske nebrige i neulaganja, mnogi delovi ovog nekada velikog sistema dovedeni su u stanje takozvane ekonomske neisplativosti, na mnogim prugama saobraćaj je davno obustavljen.
Na primer, između Zrenjanina i Vršca železnički saobraćaj je obustavljen, pruga se rasprodaje u staro gvožđe a taj železnički koridor se ukida. Posebno je tragičan slučaj Bečeja, koji će postati centar saobraćajne pustinje, jer nestaju pruge Bečej – Vrbas, odakle vodi put brzom prugom Beograd – Subotica-Budimpešta; Bečej – Senta, odakle vodi pruga za Suboticu, Budimpeštu; Bečej – Žabalj (odakle vodi pruga za Novi Sad), Bečej – Čurug.
Razaranjem železnice u Vojvodini razara se i njena društvena i ekonomska povezanost, socijalna i kulturna kohezija, iako se u svim prostornim i strateškim dokumentima na nacionalnom i pokrajinskom nivou ističe da je železnica, između ostalog, nosilac regionalnog i ravnomernog privrednog i drugog razvoja.
Podsećamo da je Vojvodina nastala na dva bitna infrastrukturna sistema, a to su: hidro-sistem i železnički sistem. Odlukama Skupštine Srbije donetim u poslednjih nekoliko godina otvoren je put da se od 1.735 kilometara, koliko iznosi ukupna dužina pruga, čak 647,5 km. ili 37,3 odsto pruga i železničkih koridora rasproda i zauvek uništi. Naime, Skupština je zvanično donela odluku “o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi”, čime je to predato Direkciji za imovinu Srbije, što otvara put za rasprodaju, a što je rogobatno i nejasno pa je na gornji način premošćeno.
Sve to je urađeno bez adekvatnih analiza i procena. Istovremeno, analize i procene koje su vršene za potrebe Vojvodine od strane Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Saobraćajnog fakulteta u Beogradu pokazale su opravdanost ulaganja u rekonstrukciju i revitalizaciju pruga i železničkog saobraćaja u Vojvodini.
Rečima stručnjaka sa novosadskog Fakulteta tehhničkih nauka, ukoliko ostavimo samo koridorske pruge, svi stanovnici će ići da žive u Beograd, Novi Sad i Niš, a to svakako nije regionalno-ravnomerni razvoj za koji se deklarativno zalažu i država i lokalne samouprave. Teško je zamisliti i kako će i opštine da budu atraktivne za nove fabrike, kada nemaju železnicu kojom bi roba mogla da se preveze.
Prema podacima Vojvođanskog društva za železnicu, u Vojvodini je započelo uništavanje više od jedne trećine železničkih pruga, pružnih koridora, kao i njihovo brisanje sa tla i mape Vojvodine zauvek.
Zbog decenijske nebrige i neulaganja, mnogi delovi ovog nekada velikog sistema dovedeni su u stanje takozvane ekonomske neisplativosti, na mnogim prugama saobraćaj je davno obustavljen.
Na primer, između Zrenjanina i Vršca železnički saobraćaj je obustavljen, pruga se rasprodaje u staro gvožđe a taj železnički koridor se ukida. Posebno je tragičan slučaj Bečeja, koji će postati centar saobraćajne pustinje, jer nestaju pruge Bečej – Vrbas, odakle vodi put brzom prugom Beograd – Subotica-Budimpešta; Bečej – Senta, odakle vodi pruga za Suboticu, Budimpeštu; Bečej – Žabalj (odakle vodi pruga za Novi Sad), Bečej – Čurug.
Razaranjem železnice u Vojvodini razara se i njena društvena i ekonomska povezanost, socijalna i kulturna kohezija, iako se u svim prostornim i strateškim dokumentima na nacionalnom i pokrajinskom nivou ističe da je železnica, između ostalog, nosilac regionalnog i ravnomernog privrednog i drugog razvoja.
Podsećamo da je Vojvodina nastala na dva bitna infrastrukturna sistema, a to su: hidro-sistem i železnički sistem. Odlukama Skupštine Srbije donetim u poslednjih nekoliko godina otvoren je put da se od 1.735 kilometara, koliko iznosi ukupna dužina pruga, čak 647,5 km. ili 37,3 odsto pruga i železničkih koridora rasproda i zauvek uništi. Naime, Skupština je zvanično donela odluku “o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi”, čime je to predato Direkciji za imovinu Srbije, što otvara put za rasprodaju, a što je rogobatno i nejasno pa je na gornji način premošćeno.
Sve to je urađeno bez adekvatnih analiza i procena. Istovremeno, analize i procene koje su vršene za potrebe Vojvodine od strane Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Saobraćajnog fakulteta u Beogradu pokazale su opravdanost ulaganja u rekonstrukciju i revitalizaciju pruga i železničkog saobraćaja u Vojvodini.
Rečima stručnjaka sa novosadskog Fakulteta tehhničkih nauka, ukoliko ostavimo samo koridorske pruge, svi stanovnici će ići da žive u Beograd, Novi Sad i Niš, a to svakako nije regionalno-ravnomerni razvoj za koji se deklarativno zalažu i država i lokalne samouprave. Teško je zamisliti i kako će i opštine da budu atraktivne za nove fabrike, kada nemaju železnicu kojom bi roba mogla da se preveze.
S poštovanjem,
Vojvođanski klub
FB stranica - https://www.facebook.com/vojvodjanskiklub
E-mail - vojvodjanski.klub92@gmail.com
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése