Oldalak

2012. június 12., kedd

Tanácskozás Újvidéken: Temerin – Vajdaság jelene vagy jövője

Egeresi Sándor, a tartományi képviselőház elnöke nyitotta meg ma (június 12-én – B. A. megj.) a Temerin - Vajdaság jelene vagy jövője elnevezésű tanácskozást, amelyet a Civil Társadalom-fejlesztési Központ és a Nyílt Társadalom Alap szervezett a tartományi parlamenttel együttműködve.
Üdvözölve a megjelenteket, Egeresi emlékeztetett arra, hogy a tartományi parlament, a képviselőházi bizottságok tevékenységének jelentős része irányult Vajdaság, mint biztonságos közösségnek a kiépítésére és bemutatására, hiszen csak ez jelentheti az értelmes és intézményes választ azokra az eseményekre, amelyekben a türelmetlenség, az intolerancia, az erőszak népszerűsítése szerepelt elfogadható és követendő viselkedési mintaként.
„Mély meggyőződésem, hogy az erőszak és a fiatalok biztonságának kérdése jelenti közösségünk számára a legnagyobb veszélyt a jövőben. Ezért a tartományi biztonsági tanács üzenetei és ajánlásai is az összehangolt, rendszerbeli és koordinált munka szükségességére hívta fel minden intézmény figyelmét. A munkának mindenek előtt az értékrendszer megváltoztatására és az előítéletek lerombolására kell irányulnia”, mondta Egeresi és hozzátette, különösen aggasztó az a tény, hogy azokat a jelenségeket, amelyeket az erőszak, a fajgyűlölet és a nemzetek közötti türelmetlenség szítása jellemez, egyesek megpróbálják elbagatellizálni, szabálysértésként, apró kihágásként kezelik, s nem gyűlöletszító bűncselekményként.
A Civil Társadalom-fejlesztési Központ Temerin község területén végzett kutatásának eredményeire hivatkozva, miszerint az etnikai elkülönülés és távolságtartás több rétege is fennáll, Egeresi úgy értékelte, mégis, az 59 vajdasági általános és 60 vajdasági középiskola diákjai között végzett felmérés eredményei bátorítóak, hiszen az derül ki belőlük, hogy a fiatal szerbek legtöbb baráti kapcsolatot a magyarokkal, a magyarok pedig a szerbekkel ápolnak.
„Ma felszólalásommal két üzenetet szeretnék továbbítani. Szeretnék rámutatni arra, mennyire fontos az intézmények szerepe az alapvető emberi és kisebbségi értékek védelmében és fejlesztésében egy stabil, demokratikus politikai környezetben, s szeretném felhívni a figyelmet az új viselkedésminták népszerűsítésének jelentőségére is. Ez pedig azt jelenti, mindent meg kell tennünk, hogy az erőszak és a kegyetlenség ne legyen követendő viselkedési minta”, szögezte le Egeresi.
Kiemelte a demokratikus intézményrendszer erősítésének fontosságát is, mert ahol a többség nem védi, hanem ellenkezőleg, ignorálja a kisebbségi közösségek jogait és érdekeit, ott romlik a demokrácia.
„Nem engedhetjük meg, hogy párhuzamos, egymás mellett elfutó életeket éljünk. Vajdaság mindig úgy létezett és ezentúl is csak úgy létezhet, mint a közös élet közössége - nem egymás mellett, hanem együtt. A bizalom, a szolidaritás, a támogatás és megértés, ez Vajdaság, minden polgáré nemzeti, nyelvi, vallási hovatartozásuktól függetlenül. Ez a mi antifasiszta Vajdaságunk. A bizalom Vajdasága – ahol a szomszéd a bajban a kezét nyújtja. Innen a minden vajdasági előtt ismeretes mondás – előbb a szomszéd, aztán az isten”, mondta egyebek között Egeresi, aki megígérte jövőbeni munkájával is azokat az értékrendeket kívánja szolgálni, amelyek nem az erőszakot, hanem a felelősséget, a humanizmust és a szolidaritást hirdetik.
A tanácskozáson felszólalt Nikowitz Oszkár, Magyarország belgrádi nagykövete, Muškinja Heinrich Anikó tartományi ombudsman, Deli Andor tartományi kisebbségi titkár, Temerin község képviselői, dr. Jadranka Jelinčić a Nyílt Társadalom Alap végrehajtó igazgatója, dr. Vladimir Ilić a Civil Társadalom-fejlesztési Központ elnöke és a civil szféra képviselői. (www.vojvodina.gov.rs)

http://www.vajma.info/cikk/vajdasag/13654/Tanacskozas-Ujvideken-Temerin-Vajdasag-jelene-vagy-jovoje.html, 2012. június 12. [19:48]



Bozóki Antal felszólalása az Újvidéken, 2012. június 12-én, a Tartományi Képviselőházban, a nagybecskereki Civil Társadalom Fejlesztési Központ szervezésében tartott Temerin – Vajdaság jelene vagy jövője elnevezésű tanácskozáson.

Ne manjuje se broj incidenata na nacionalnoj osnovi 
Teze za konferenciju:  
„Temerin – sadašnjost ili budućnost Vojvodine”*


            1.   Temerin nije usamljen slučaj

            Već sam naziv teme ukazuje da je kao predmet posmatranja izdvojeno jedno mesto u Vojvodini, Temerin, koji je postao poznat i po brojnjim incidentima na etničkoj osnovi. Ovo istraživanje može da bude korisno, jer ćemo dobiti detaljniju sliku o stanju međuetničkh odnosa u jednoj opštini i/ili naselju, više saznanja o razlozima zbog koji je došlo do tih incidenata.
Ne bi, međutim, bilo dobro, bilo bi, zapravo, „guranje glave u pesak”, ako ne bismo rekli da incidenti na nacionalnoj osnovi u Temerinu, na žalost, ne predstavljaju usamljene slučajeve u Vojvodini, jer su se takvi incidenti događali u proteklom periodu i u drugim mestima i gradovima u Vojvodini, a ponajviše u Subotici, Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Temerinu, Bečeju, Mužlji i dr.
Što se samog naslova konferencije tiče, Temerin je, na žalost, sadašnjost Vojvodine, a kakva će biti budućnost pokrajine i njenih stanovnika, to zavisi od mnogo čega i to je nemoguće prognozirati. Nadajmo se da će biti bolja od sadašnjosti.
Kada sam već kod metodoloških primedbi u odnosu na istražiavnje, moram reći da incidenti na nacionalnoj osnovi predstavljaju samo „vrh ledenog brega”. Naravno da ih treba sitzraživati, o njima raspravljati, ali šta je sa ostvarivanjem prava nacionalnih manjina u raznim oblastima svakodnevnog života, kao što je upotreba jezika, obrazovanje, kultura, javno informisanje itd.? U ovim oblastima takođe se događaju kršenja manjinskih prava, koje je još teže dokazati, nego etničku motivaciju u slučajevima incidenata na nacionalnoj osnovi.  


2.       Više od hiljadu incidenata

Prema zvanično, od strane organa vlasti objavljenim podacima, u periodu od 2003. do 2010. godine bilo je 884 incidenata na nacionalnoj osnovi. Tome treba dodati i 108 incidenata, koji su se dogodili u prvih devet meseci 2011. godine: 5 fizičkih napada, 4 anonimnih pretnji, 17 verbalnih napada i 43 grafita mržnje. Osim toga, oštećeno je i skrnavljeno 18 crkvenih objekata 17 objekata, čiji su vlasnici albanske pripadnosti, više grobalja i spomen mesta, kao i zgrada kultuno-umetničkih društava, kao što je Centar za mađarsku kulturu „Šandor Petefi” u Novom Sadu.
Zajedno sa incidentima, koji se se dogodili tokom 2012. godine, broj incidenata već je premašio hiljadu, od kojih je najveći broj učinjen na štetu Mađara.

Incidenti na nacionalnoj osnovi, u periodu 2003–2005. godine[1]

Karakter incidenata
2003
2004
2005
1. Fizički napadi
0
8
0
2. Tuče
2
8
2
3.   Oštećenja katoličkih verskih objekata

1

6

2
4.   Oštećenja i skrnavljenja katoličkih nadgrobnih spomenika  

11

17

6
5.   Ispitivanje parola, iscrtavanje
     simbola i rasturanje pamfleta

3

25

3
Ukupno
17
62
13

Incidenti 2006-2010

Godina
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
162[2]
197[3]
171[4]
150[5]
110[6]
Ukupno 2006–2010.
792


3.      Ne smanjuje se broj incideneta

U vojvodini, i pored ocene zvaničnih organa vlasti, koji su svake godine izveštavili o „smanjivanju broja incidneta”, za 2010. godinu čak „za 26,6%”[7], ne smanjuje se. Na to ukazuje i podatak da je u 2010. godini bilo 110 takvih incidenata, a u prvih devet meseci 2011. godine, za koji period je saopšten podatak, bilo je 108[8] takvih događaja.
Uzgred budi rečeno, tačan broj incidenata na nacionalnoj osnovi niko ne zna, niti se može utvrdit, jer se takvi događalji obično ne rado prijavlju, zbog loših iskustava, koji oštećeni imaju sa postupajućim organima, ne retko su izloženi i pretnjama, šta će im se desti ako prijavljuju takav slućaj, o čemu su govorili i učesnici u istraživanju Vladimira Ilića i Miroslava Keveždija. Zbog toga, najčešće su evidentirani samo slučajevi, čije se prijavljivanje nije moglo izveći zbog posledica po zdravlje oštećenih, odnosno obaveze organa da postupaju po služenoj dužnosti.
U Subotici (19. maja ove godine) grupa od 15–20 mladića srpske nacionalnosti, tako reći u centru grada, viperama i gvozdenim šipkama povredila dva mladića mađarske nacionalnosti: jednom od njih slomljeno je i rebro. Postoji sumnja da su napadnuti zbog toga što su Mađari, što potvrđuje i polilicijski iveštaj.
U noći 26. maja, u parku Mužlji, mladići, koji su nosili maske i uzvikivali na srpskom, štapovima i lancima su napali grupu mladića i devojaka – prema nezvaničnim informacija – mađarske nacionalnosti, od koji su petoro zatražila medicinsku pomoć u bolnici, a jedan je zadržan na lečenju.
Ovi najnovi događanji ukazuju da se broj učesnika u fizičkim napadima povećava, a da posledice tih napada postaju sve teže, kao i da se naseljima u kojima se događaju incidenti na nacionalnoj osnovi pridružila i višenacionalna Mužlja.
Može se, nadalje, konstatovati da su izveštaji medija o ovim incidencima veoma maglovita i da se u njima često izbegava nazivanje događaja pravim imenom. Nacionalna pripadnost napadača i napadnutih često se može samo nagađati. Činjenica da se radi o incidentima na etničkoj osnovi prećutkuje čak i u takvim slučajevim, kada se iz konteksta događaja to savim jasno vidi.


4.      Različiti kriteriji u kaznenoj politici

Nije dobro, niti je mudro da zvanični organi potcenjuju značaj ovih incidenata, a po gotovo nije dobro da se najčešće zadržavaju na izdavanju saopštenja, kojima se osuđuju takvi događajaji. Pri tome, učinioci najčešće ostaju neotkriveni, a ako se, pak, otkriju, najčešće im se izriče novčana kazni, ili čak ni to. O tome svedoči i izveštaj Pokrajinskog ombudmana za 2011. godinu.
Prema ovom izveštaju, u periodu od 2004. do 30. septembra 2011. godine, za krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti procesuiran je ukupno 71 predmet, odnosno oko 8,8 predmeta godišnje.   
Od ovih 71 predmeta, 34 četiri su završena osuđujućom presudom, a oslobađajućom pet. Još je u toku 14 postupaka, tri su obustaljena, a jedan je „ustupljen drugom sudu”. Ne kaže se, međutim, kojem. Dakle, od preko hiljadu incidenata na nacionalnoj osnovi, osuđujućom presudom završeno je svega oko tri posto svih predmeta. Treba, međutim, dodati i to, da su, prema izveštaju ombudsmana, „dve osuđujuće odluke poništene” i da je „u pet premeta u toku postupak po žalbi pred Apelacionim sudom”. To znači da je u ovom periodu izrečeno je svega 27 osuđujućih presuda. U izveštaju, međutim, nema čak ni naznaka o tome, kakve su kazne izrečene optuženim licima.
U istraživanju se navodi da je, na zahtev Saveta Evrope i OEBS, „Vlada tadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, 2. novembra 2005. godine, formirala posebnu komisiju za suzbijanje etničkih incidenata u Vojvodini”. Javnosti je, međutim, nepoznato da li je ta komisija ikada sačinila svoj izveštaj. Voleo bih da neko na to pitanje odgovori.
Mišljenja sam da sve to samo za sebe govori o slabostima i nefikasnosti rada organa gonjenja i pravosudnih i drugih organa vlasti, kada je reč o incidentima na nacionalnoj osnovi. Čak i Pokrajinski obudsman u svom izveštaju, koji inače ima brojne metodološke i druge nedostatke, i o kojem bi valjalo posebno raspravljati, zaključuje: „Broj procesuiranih i pravosnažno okončanih postupaka vođenih zbog krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mrženje i netrpeljivosti u posmatranom periodu je nesrazmerno mali, u odnosu na saznanja do kojih Pokrajinski ombudsman dolazi iz medija”.
S tim u vezi, postavlja se i pitanje primene različitih kriteriju i tzv. dvostrukog aršina u kaznenoj politici, kada su počinioci srpske nacionalnosti, odnosno pripadnici nacionalnih manjina. U slučaju petorice Mađara iz Temerina, okrivljeni su, zbog pokušaja ubista, 2004. godine osuđeni na kaznu zatvora od 61 godine. Oni su još uvek u zatvoru, iako su, s obzirom da su izdržali 40 godina, odnosno većina njih i dve trećine kaznine, prema svim kriterijumima oni su već trebali biti pušteni makar uslovno na slobodu.
Odbijanje brojnih zahteva i peticija iz zemlje i inostranstva za pomilovanja ili smanjivanja kazne „temerinskoj petorci”, kako se navodi navodi u istraživanju – „bitno su uticale na odnose različitih srpskih i mađarskih činilaca”. Organi vlasti ni u ovom slučaju nisu imali dovoljno sluha za rešavanje nastalog problema, što je imalo uticaja „i na ponašanje i raspoloženje građana u samom mestu i opštini Temerin”.
Sve to ukazuje da treba menjati odnos organa gonjenja i pravosudnih organa kada je o međuetničkim incidentima. Dosledna primena zakonskih normi u svakom slučaju nesumnjivo bi doprinela povećanju i/ili vraćanju osećanja sigurnosti i poverenja pripadnika nacionalnih zajednica u organe vlasti i pravosuđa.
Trebalo bi izvršiti i promenu kaznenih propisa, u tom smislu, da – kada se radi o incidentu, u kojem učeestvuju pripadnici različitih nacionalnosti – u svakom slučaju treba postupiti po odredbama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.


5.      Rešavati otvorena pitanja

Pitanje međunacionalnih odnosa u Temerinu jeste važno pitanje, ali predstavlja samo deo ukupnog stanja međunacionalnih odnosa u Vojvodini, koje bi trebalo sagledati u celini.
S tim u vezi, želim još ukazati da, mada oko 35% stanovništva Vojvodine predstavljaju pripadnici 26 nacija, ne postoji ni jedna nezavisna institucija, koja bi se bavila proučavanjem položaja nacionalnih manjina, koje bi podrazumevalo i kritičko sagledavanje obaveza, koje za Srbiju proističu iz brojnjih međunarodnih i bilateralnih konvencija o ljudskim i manjinskim pravima, koje je nasledila ili kojima je pristupila. To bi, naravno, u slučaju Temerina i nekih drugih mesta, podrazumevalo i sagledavanje da li je došlo do povrede člana 16 Okvirne konvencije za zaštitu prava nacionalnih manjina o „uzdržavanju od mera, koje menjaju srazmeru stanovništva u oblastima naseljenim pripadnicima nacionalnih manjina”.
U Vojvodini, koliko je meni poznato, u zadnjih dvadeset i više godina nije sačinjena celovita i temeljna analiza, niti je raspravljano na nivou organa vlasti o položaju nacionalnih manjina i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda u pokrajini. Takvu analizu bi u najskorije vreme trebalo uraditi za svaku opštinu i za pokrajinu, putem odgovarajućih komisija/odbora za međunacionalne odnose, i o njima raspravljati. Rad Odbora za medjunacionalne odnose Skupštine APV ostao je potpuno nepoznat za javnost Vojvodine.
Bez takvih analiza neće biti pouzdanih ocena o stanju međunacionalnih odnosa, već samo paušalnih ocena političara da su međunacionalni odnosi u Vojvodini „povoljni” i „stabilni”.
Osim toga, bilo bi potrebno sačiniti i listu otvorenih pitanja i problema, koje opterećuju međunacionalne odnose i jedno po jedno razrešiti. Takvih otvorenih pitanja, koje se tiču pojedinih nacionalnih zajednica ima više.
Što se Mađara tiče, već dvadeset godina postoji zahtev da se opštine Ada, Čoka, Kanjiža i Senta vrate u subotički region, umesto da pripadaju kikindskom okrugu. Prilikom reorganizacije sudova, počev od 1. januara 2011. godine ukinuti su opštinski sudovi u Adi, Bačkoj Topoli, Bečeju, Čoki, Kanjiži i Senti, naseljima od izuzetnog značaja za mađarsku nacionalnu zajednicu, zbog čega bi sadašnju organizaciju sudova trebalo preispitati. Osnovno školskim odeljenjima na mađarskom jeziku u Tordi i Novom Itebeju godinama se obećava status pravnog lica, ali ne ništa na na tom planu ne dešava, zbog čega ove škole ne mogu da se razvijaju, učestvuju na konkursima i sl. Tu je i pitanje obezbeđivanja srazmerne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u organima odlučivanja, uprave, pravosuđa i javnih preduzeća, neophodnosti izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, brisanje odredbe o kolektivnoj krivici u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i o obeštećenju. Zatim, puštanja na slobodu petorice iz Temerina, podizanja spomenika žrtvama drugog svetskog rata na Futoškom groblju u Novom Sadu, Čurugu, Bačkom Jarku i nekim drugim mestima i dr.  
Mišljenja sam da bi o ovim pitanjima trebalo u najskorije otvoriti dijalog sa organim vlasti i pristupiti njihovom rešavanju. Samo takav odnos organa vlasti bi mogao obezbediti poboljšanje i napredak međuetničkih odnosa u Vojvodini i Srbiji. Da li postoji spremnost tih organa za to?

U Novom Sadu, 12. juna 2012. godine
Bozoki mr. Antal
__________
* Diskusija na Konferenciji „Temerin – sadašnjost ili budućnost Vojvodine”, koja je održana u Novom Sadu, 12. juna 2012. godine, u organizaciji Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina.


[1] Informacija o mađarskoj nacionalnoj manjini u Republici Srbiji, Savezno ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica 2005.,  str. 7.
[2] Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI): Iveštaj o Srbiji, http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/Country-by-country/Serbia/SRB-CbC-III-2008-22-SRB.pdf, 29-30)
[3] Varjú Márta, 197 helyett 171, Magyar Szó, 2009. február 28., március 1., 1. és 5. o.
[4] Isto.
[5] v. m.: A tartományi rendőrség megalakítása a „jövő zenéje”, Magyar Szó, 2011. március 15., 4. o.
[6] Videti u članku pod br. 3.
[7] Videti u članku pod br. 5.
[8] G. B.: Csökkent a nemzeti incidensek száma, Magyar Szó, 2011. október 26., 1. és 5. o.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése