Oldalak

2017. szeptember 16., szombat

DEJAN HAMPELIĆ: SVI SMO MI RADNICI GOŠE, A VLADARI LABANI

Što je vlast ugroženija, ona će biti nasilnija i agresivnija
 
DEJAN HAMPELIĆ: SVI SMO MI RADNICI GOŠE, A VLADARI LABANI 
Izvor: sandipointe.com
 
Bogdan Laban, foto: Magločistač

Subotica nikada nije bila toliko u fokusu srpske javnosti, pa i regiona, kao ovih dana kada je prvo grlo nešeg grada svom partijskom kolegi ponudilo betonske cipele i besplatan pregled krajnika. Šta je tačno prethodilo i šta je pravi razlog dobro poznate svađe koja se prošlog vikenda dogodila između gradonačelnika Subotice Bogdana Labana i Vladimira Polovine, u pivnici jednog subotičkog hotela, samo oni znaju i verovatno mi obični smrtnici potpunu istinu nikada nećemo saznati. Razumnom i racionalnom posmatraču sa strane je jasno da tu nije reč samo o plakatima koji su izlepljeni tokom noći u Subotici. Ima tu mnogo više od toga i svima je jasno da gradonačelnik, svestan svoje funkcije i situacije, sigurno nije ishitreno nudio svom kolegi te betonske cipele i čupanje grkljana na svoj, eto, suptilan način. Bilo kako bilo, ništa ga ne opravdava, jer iza svakog agresivnog napada na drugu osobu krije se uverenje da smo bolji od njega, što neretko predstavlja izraz gluposti ili ograničenosti. Preslušavši audio snimak, dolazimo do zaključka kako vlast u Srbiji vodi „unutrašnji dijalog“ kao i kako se obračunavaju međusobno oko zajedničkih koski. Ne samo što se funkcioneri vladajuće stranke ponašaju kao da su iznad zakona i vladavine prava, već se i institucije primoravaju da prikrivaju njihove postupke, a one nažalost na to i pristaju. Vlast je u Srbiji iznad zakona, svaki dan to vidimo na bezbroj primera, čitamo u naslovima ili osećamo na sopstvenoj koži. Mi, obični građani smo tu nižerazredna bića i zadovoljavamo se mrvama, taman da preživimo, kao da su oni birali nas a ne mi njih, jer vlast i narod moraju biti u korelaciji, ne mogu jedni bez drugih. Vlast gubi svaki smisao bez svojih podanika isto kao što je svakom stadu ovaca potreban neki čobanin ili mađarski pulin. Vlast je postala nasilna, a bojim se da bi, ukoliko se ovako nastavi, nasilje moglo i eskalirati. Što je vlast ugroženija, ona će biti nasilnija i agresivnija. Videli smo to u nekoliko navrata u proteklim godinama i videćemo ubuduće kako će se ponašati, ukoliko budu gubili vlast, kako će tada izgledati poslednji trzaji naprednjačke hegemonije.
Ovaj unutrašnji sukob u partiji, očigledno moćniji od države, pokazuje na koji način oni rešavaju međusobne razmirice. Priča o Labanu je zapravo slika ove vlasti. Ako se na ovaj način ponašaju prema članu sopstvene stranke, šta mogu očekivati obični građani koji to nisu ili drugačije misle? U civilizovanom društvu u ovakvim ili sličnim slučajevima, ostavka ili smena gradonačelnika se podrazumeva. U državi u kojoj postoji vladavina prava, tužilaštvo reaguje, jer pretnje smrću predstavljaju krivično delo.
Nije samo ova vlast nasilna, radilo se to i ranije, samo što je danas nasilje postalo rutinska stvar. I ranije su neposlušni stranački kadrovi vaspitavani nasilno i sve se to zataskavalo. I ranije su institucije ćutale i štitile partijske sluge i lokalne šerife. Da li bilo ko misli da će sada biti drugačije?

Izvor: rs.n1info.com (video screen shot)

Tu je i primer Goše koji je najprisutniji u šačici nezavisnih medija u Srbiji. Nikada Smederevska Palanka nije bila toliko “poznata” kao ovih meseci otkada radnici šinskih vozila u fabrici Goša štrajkuju. Naime, radnici Goše u proteklim godinama nisu dobijali platu, a radili su. Nisu im uplaćivani porezi i doprinosi iako je poslodavac po zakonu obavezan da to učini, a oni su i dalje radili, pa i bez zdravstvene zaštite. Negde u isto vreme je tadašnji premijer Srbije izjavio da smo neradnici i lenštine. Problem u Goši se u javnosti pojavio ove godine, tokom predsedničke kampanje, kada je jedan radnik izvršio samoubistvo zbog užasnog materijalnog stanja u kojem se nalazio, a ostali radnici su podstaknuti ovim događajem stupili u štrajk. Gladovali su, blokirali su pruge, svoju fabriku i svoje živote, ali je vlast ostala nezainteresovana za njihove probleme i sudbine. U pitanju je privatna fabrika koja je prodata slovačkom poslodavcu i država, kako kažu, tu ne može nikako pomoći. Država naravno nije učinila za radnike ni onaj minimum napora na šta je obavezuje zakon. U jednoj državi koja sebe naziva uređenom, nemoguće je ne uplaćivati poreze i doprinose godinama, a da nijedan državni organ na to ne reaguje i da ne postupa po zakonu. Tako nešto je moguće samo u državama poput Srbije u kojoj vladaju korupcija i bezakonje, gde državni organi ne reaguju ili su sve “nezavisne” institucije okupirane vladajućim partijskim kadrovima. Scenario sa Gošom je naša realnost, Srbija je Goša, jer mnogo radnika i preduzeća trenutno prolaze kroz iste ili slične muke, vrište i koprcaju se, mole za pomoć, preklinju, ali uzalud, lični interesi lokalnih naprednih vladara nisu u skladu sa interesima radnika, pa ni samog sistema. Premijerka glumi da su joj vezane ruke. U pravu je, vezali su joj ruke partijski šerifi koji su jači i od sudova i institucija jedne države.
Srbija je zemlja čiji vladari u proteklih 30 godina nastoje da kada dođu na vlast, svoju poziciju brže, bolje i jače učvrste i zabetoniraju. Bave se isključivo sobom, a ne potrebama građana. Da je stvar drugačija, kao što nije, vlast bi se aktivno bavila rešavanjem problema koji postoje u obrazovanju, zdravstvu, ekonomiji, infrastrukturi, i svim drugim oblastima. Ne bi nam se dešavale razne Goše, Savamale, helikopteri, novinarke koje kleče, a ni starlete se ne bi zapošljavale u ambasadama, nego na splavovima.

Foto: Magločistač

Takođe, subotičko Narodno pozorište se u 21. veku ne bi gradilo 10 godina, dok je Gradska kuća pre 110 godina izgrađena za svega dve godine. Posle više hiljada godina napretka u ljudskoj civilizaciji, život našeg seljaka i dalje zavisi od prirodnih nepogoda, suša i poplava, grada ili oluje. Kamioni bi saobraćali zaobilaznicom, famoznim Y krakom koji se, eto, gradi već 30 godina, a od Evropske unije nas ne bi delila više granica, već dobra volja. Da postoji političke volje, danas ne bi razni stranački kadrovi pompezno otvarali kružne tokove, autobuska stajališta i pružne prelaze, već bi to bio sastavni deo svakodnevnog rada gradske vlasti, koje nije potrebno posebno isticati presecanjem plave vrpce i poziranjem pred kamerama.
Da nam država, a ovih dana i Subotica, ne liče na naslovnice tabloida, one koje nazivamo radnicima u medijima, ponovo bi ih nazivali novinarima. Našoj deci više ne bi bili heroji i idoli razni kriminalci, pevaljke i starlete sa naslovnih strana, već bi se obrazovali, radovali se svojim dobro zasluženim diplomama, dobrom poslu i plati, a ne pasošu evropskih država sa kojima danas beže glavom bez obzira, za boljim životom i većim mogućnostima.
Da je Srbija normalna i uređena država, kriminalce bi odvozili sa lisicama na zglobovima, a gradonačelnici nam ne bi bežali od novinara na zadnje izlaze sudova, već bi bez pogovora polagali račune svojim građanima.
(Magločistač)

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése