Desant na Novi Sad

Vojnom paradom povodom Dana oslobođenja Grada, koja je održana u subotu, 22. oktobra 2016. godine u Novom Sadu, država Srbija je poslala jasne poruke Vojvodini i Vojvođanima.

Desant na Novi Sad, kao osnovni elemenat "dinamičkog" dela vojne parade, simbolički je potvrdio da je Republika, nakon duge i teške borbe, konačno zauzela teritoriju Vojvodine. U tom kontekstu, vojna parada se pokazala kao izuzetno pogodan način da se to osvajanje potvrdi i naglasi, uz slanje jasne poruke o budućim odnosima “osvajača” i “osvojene teritorije”.

U prilog ove tvrdnje ide činjenica da su svi govori na paradi završavani sa "Živela Srbija", a ni jedan  sa "Živeo Novi Sad" ili "Živela Vojvodina". Sličan tretman su imali i  oslobodioci Novog Sada, koji su imenovani kao "naši  preci", "naši stari", "oslobodioci", "slavni predaci", kako se ni na koji način ne bi istakla jednostavna istina - da su Novi Sad oslobodili  partizani. Jedini koji je upotrebio drugačiju formulaciju bio je predsednik Srbije, gospodin Nikolić, koji je kao oslobodioce Novog Sada naveo "Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije i Crvenu Armiju", što jeste zanimljivo, ali nije tačno.

Neodvojivi deo političkog desanta na Novi Sad i Vojvodinu bila je  zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Vojvodine.

Apsolutni gospodar političke manipulacije i marketinga u Srbiji, ovoga puta se posebno potrudio da Vojvođanima bude poslata jasna poruka. Razlog za tako pomno planiranje je, očito, činjenica da je, za razliku od mnogih, Vučić i te kako svestan da su ga do potpune vlasti u Vojvodini doveli glasovi 25% Vojvođana. On ne zaboravlja da 75% građana Vojvodine nije glasalo ni za njega, ni za njegovu stranku!

Upravo tim građanima se Aleksandar Vučić obratio na konferenciji za medije nakon zajedničke sednice Vlade Srbije i Vlade Vojvodine. Njima je objasnio da Zakon o finansiranju Vojvodine uopšte nije važan, jer je “gospodar Vučić” odlučio da bude milostiv i da Vojvodini da mnogo više. Poruka je jasna: državni novčanik je kod Vučića, a on iz "budžetske kasice" vadi i daje - kome i koliko hoće. Ustav, Zakon o finansiranju i drugi sistemski dokumenti, čija realizacija ne sme da zavisi ni od čije milosti, niti od toga ko je na vlasti, očigledno ne odgovaraju aktuelnim vlastima.  Zato su spremni da daju i više, ali samo kao “poklon”, “gest dobre volje”, a ne kao rezultat ostvarivanja Ustavnih i zakonskih prava Vojvodine i Vojvođana.  Vojvodina je time svedena na "upravno područje" Beograda, kojim po svom nahođenju upravlja Aleksandar Vučić, uz upravitelje koje je sam imenovao.

Vojvođanski klub pozdravlja nedvosmislenost sa kojom su izneti stavovi premijera Vučića, jer je time znatno doprineo da Vojvođani  prepoznaju autoritarni  sistem samovolje pojedinca, na račun sistemskog i zakonitog delovanja institucija. Nema ni pravde ni jednakosti u društvu u kome opstanak i razvoj svega zavise od samovolje pojedinca, koji sebi daje za pravo da podjednako meritorno odlučuje o ekonomiji, investicijama, vojsci, socijalnim davanjima, medijima, građanskim pravima, platama i penzijama, prodaji i državne i privatne zemlje, o porezima i dažbinama, o tržištu, migrantima, cenama i infrastrukturi.

Vojna parada je, očito, iskorišćena kao prilika da se pošalje poruka od strane više subjekata, koji su, bez obzira na međusobne razlike, u jednom saglasni:  Vojvodina je osvojena!

Na Vojvođanima je da tu poruku razumeju. I da adekvatno odgovore na nju.

Za Vojvođanski klub

dr Branislava Kostić, Predsednica

NAPOMENA

U cilju istinskog obeležavanja Dana oslobođenja Novog Sada, umesto političkih manipulacija, Vojvođanski klub smatra da je osnovni red navesti konkretne istorijske činjenice, imenovati zaslužne i odati im počast.

Zato podsećamo na neke od tih činjenica.

Mnoga mesta u Vojvodini su oslobođena u sadejstvu snaga Narodnooslobodilačke vojske i Partizanskih odreda sa Crvenom armijom. Tako su oslobođena neka  mesta u Banatu - Bela Crkva, Vršac, Kovin, Pančevo, Petrovgrad (Zrenjanin), Kikinda, te mesta u drugim delovima Vojvodine - Bačka Palanka, Sobmor... Međutim, neka mesta su oslobodile partizanske jedinice samostalno. Tako je Sedma Vojvođanska brigada 22. oktobra 1944. godine oslobodila Sremsku Kamenicu, a sutradan Petrovaradin i Sremske Karlovce, dok je Novi Sad je oslobodio Novosadski partizanski odred, bez pomoći Crvene Armije.

Oslobođenje Novog Sada nije bilo praćeno značajnijim borbama, jer su se fašističke snage tokom prethodnih par dana, zaključno sa 22. oktobrom popodne, povlačile s tenkovima i bornim kolima iz Novog Sada, uz miniranje javnih ustanova i mostova.

Novi Sad su  oslobodile jedinice  Narodnooslobodilačke vojske i Partizanskih odreda (NOV i PO), koje su se nalazile pod komandom Glavnog štaba Vojvodine, čiji  komandant je bio general Kosta Nađ. Grad je oslobođen u noći 23. oktobra 1944. godine,  počev od 1:30 sati, kada je izdato naređenje da Novosadski partizanski odred uđe u Grad.  Glavnina je stigla do centra u 6:20 h, kada je na balkonu Gradske kuće zastavu istakao Todor Gavrilović-Rile, komesar Novosadskog partizanskog odreda. U centru se zaorila pesma ”Kud narodna vojska prođe…”.  U Novom Sadu je zatečeno oko sto vojnika Međarske okupacione armije i oko 400 nemačkih vojnika, zajedno sa  sedamdesetak kamiona i deset tenkova. Glavnu kolonu, koja je prva ušla u Novi Sad,  predvodio je 2.  bataljon Novosadskog partizanskog odreda (komandant odreda Jan Palik), koji je u Grad ušao u toku noći iz pravca Žablja na 3 kamiona, 1 putničkim automobilom, nekoliko motor-biciklova i preko 20 zaprežnih kola. Nešto pred podne 23. oktobra su u Novi Sad stigle i  dve čete 1. bataljona Novosadskog partizanskog odreda, sa područja Bački Petrovac-Kisač-Kulpin-Rumenka. U 13h prelaskom Dunava kod Beočina iz pravca Futoga su stigli delovi jedinica Glavnog štaba Vojvodine i 7. Vojvođanske brigade. Jedinice 7. Vojvođanske brigade su  od 22. oktobra popodne prisutne na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde su razoružale preostale domobrane i nastavile gonjenje neprijatelja uz Dunav, da bi 23. oktobra poslali svoju delegaciju u Novi Sad, koja je uz slavlje dočekana na Keju.

Jedinice Crvene Armije ušle su u Novi Sad 23. oktobra 1944. uveče, idući Kisačkom ulicom ka centru grada, gde je održan veliki narodni zbor, kome je prisustvovalo oko 40.000 ljudi.

I, za kraj, da se podsetimo makar onih koji su u celoj SFRJ bili priznati kao Narodni heroji, a rođenjem, ili delovanjem su direktno vezani za Vojvodinu. Bili su to ljudi koji su, zajedno sa mnogima čija imena ne znamo, zaslužni za osvajanje slobode u borbi protiv fašizma: Nedeljko Barnić,  Jovan Veselinov,  Boško Vrebalov, Žarko Zrenjanin,  Isa Jovanović,  Stevica Jovanović,  Zaga Malivuk,  Sonja Marinković,  Toza Marković,  Bora Mikin,  Slavko Munćan,  Ljubica Odadžić,  Pavle Pap,  Olga Petrov,  Anđa Ranković, Mihalj Servo,  Radovan Trnić, Jovan Beljanski,  Stevan Divnin,  Petar Drapšin,  Đuro Dulić,  Dimitrije Lazarov Raša,  Radivoj Ćirpanov,  Pal Šoti, Slobodan Bajić,  Milenko Verkić,  Trivun Vitasović,  Dušan Vukasović,  Veljko Dugošević,  Dušan Jerković,  Milan Ješić,  Milan Korica,  Lazar Marković,  Anka Matić,  Petar Matić,  Živan Milovanović,  Vera Miščević,  Kosta Nađ,  Đorđe Nikšić,  Vlada Obradović,  Boško Palkovljević, Stanko Paunović,  Marko Peričin,  Stevan Petrović,  Petar Relić,  Lazar Savatić,  Sava Sogić,  Janko Čmelik, Jovan Štokovac...

Neka je slava njima i njihovim delima.

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

25. 10. 2016. [14:39]

Za Vojvođanski klub

dr Branislava Kostić, Predsednica