Vojnom paradom povodom Dana oslobođenja Grada, koja je
održana u subotu, 22. oktobra 2016. godine u Novom Sadu, država Srbija je
poslala jasne poruke Vojvodini i Vojvođanima.
Desant na
Novi Sad, kao osnovni elemenat "dinamičkog" dela vojne parade, simbolički
je potvrdio da je Republika, nakon duge i teške borbe, konačno zauzela
teritoriju Vojvodine. U tom kontekstu, vojna parada se pokazala kao izuzetno
pogodan način da se to osvajanje potvrdi i naglasi, uz slanje jasne poruke o
budućim odnosima “osvajača” i “osvojene teritorije”.
U prilog ove
tvrdnje ide činjenica da su svi govori na paradi završavani sa "Živela
Srbija", a ni jedan sa "Živeo
Novi Sad" ili "Živela Vojvodina". Sličan tretman su imali i oslobodioci Novog Sada, koji su imenovani kao
"naši preci", "naši
stari", "oslobodioci", "slavni predaci", kako se ni na
koji način ne bi istakla jednostavna istina - da su Novi Sad oslobodili partizani. Jedini koji je upotrebio drugačiju
formulaciju bio je predsednik Srbije, gospodin Nikolić, koji je kao oslobodioce
Novog Sada naveo "Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije i Crvenu
Armiju", što jeste zanimljivo, ali nije tačno.
Neodvojivi
deo političkog desanta na Novi Sad i Vojvodinu bila je zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade
Vojvodine.
Apsolutni
gospodar političke manipulacije i marketinga u Srbiji, ovoga puta se posebno
potrudio da Vojvođanima bude poslata jasna poruka. Razlog za tako pomno
planiranje je, očito, činjenica da je, za razliku od mnogih, Vučić i te kako
svestan da su ga do potpune vlasti u Vojvodini doveli glasovi 25% Vojvođana. On
ne zaboravlja da 75% građana Vojvodine nije glasalo ni za
njega, ni za njegovu stranku!
Upravo tim
građanima se Aleksandar Vučić obratio na konferenciji za medije nakon
zajedničke sednice Vlade Srbije i Vlade Vojvodine. Njima je objasnio da Zakon o
finansiranju Vojvodine uopšte nije važan, jer je “gospodar Vučić” odlučio da
bude milostiv i da Vojvodini da mnogo više. Poruka je jasna: državni novčanik
je kod Vučića, a on iz "budžetske kasice" vadi i daje - kome i koliko
hoće. Ustav, Zakon o finansiranju i drugi sistemski dokumenti, čija realizacija
ne sme da zavisi ni od čije milosti, niti od toga ko je na vlasti, očigledno ne
odgovaraju aktuelnim vlastima. Zato su
spremni da daju i više, ali samo kao “poklon”, “gest dobre volje”, a ne kao
rezultat ostvarivanja Ustavnih i zakonskih prava Vojvodine i Vojvođana. Vojvodina je time svedena na "upravno
područje" Beograda, kojim po svom nahođenju upravlja Aleksandar Vučić, uz
upravitelje koje je sam imenovao.
Vojvođanski
klub pozdravlja nedvosmislenost sa kojom su izneti stavovi premijera Vučića,
jer je time znatno doprineo da Vojvođani prepoznaju autoritarni sistem samovolje pojedinca, na račun
sistemskog i zakonitog delovanja institucija. Nema ni pravde ni jednakosti u društvu u kome opstanak i razvoj svega
zavise od samovolje pojedinca, koji sebi daje za pravo da podjednako meritorno
odlučuje o ekonomiji, investicijama, vojsci, socijalnim davanjima, medijima,
građanskim pravima, platama i penzijama, prodaji i državne i privatne zemlje, o
porezima i dažbinama, o tržištu, migrantima, cenama i infrastrukturi.
Vojna parada
je, očito, iskorišćena kao prilika da se pošalje poruka od strane više
subjekata, koji su, bez obzira na međusobne razlike, u jednom saglasni: Vojvodina je osvojena!
Na Vojvođanima je da tu poruku razumeju. I da adekvatno odgovore
na nju.
Za Vojvođanski klub
dr Branislava Kostić, Predsednica
NAPOMENA
U cilju istinskog obeležavanja Dana oslobođenja Novog
Sada, umesto političkih manipulacija, Vojvođanski klub smatra da je osnovni red
navesti konkretne istorijske činjenice, imenovati zaslužne i odati im počast.
Zato podsećamo na neke od tih činjenica.
Mnoga mesta
u Vojvodini su oslobođena u sadejstvu snaga Narodnooslobodilačke vojske i
Partizanskih odreda sa Crvenom armijom. Tako su oslobođena neka mesta u Banatu - Bela Crkva, Vršac, Kovin,
Pančevo, Petrovgrad (Zrenjanin), Kikinda, te mesta u drugim delovima Vojvodine
- Bačka Palanka, Sobmor... Međutim, neka
mesta su oslobodile partizanske jedinice samostalno. Tako je Sedma
Vojvođanska brigada 22. oktobra 1944. godine oslobodila Sremsku Kamenicu, a
sutradan Petrovaradin i Sremske Karlovce, dok je Novi Sad je oslobodio Novosadski partizanski odred, bez pomoći
Crvene Armije.
Oslobođenje Novog Sada nije bilo praćeno značajnijim
borbama, jer su se fašističke snage tokom prethodnih par dana, zaključno sa 22.
oktobrom popodne, povlačile s
tenkovima i bornim kolima iz Novog Sada, uz miniranje javnih ustanova i
mostova.
Novi Sad su oslobodile
jedinice Narodnooslobodilačke vojske i
Partizanskih odreda (NOV i PO), koje su se nalazile pod komandom Glavnog štaba
Vojvodine, čiji komandant je bio general
Kosta Nađ. Grad
je oslobođen u noći 23. oktobra 1944.
godine, počev od 1:30 sati, kada je
izdato naređenje da Novosadski partizanski odred uđe u Grad. Glavnina je stigla do centra u 6:20 h, kada
je na balkonu Gradske kuće zastavu istakao Todor Gavrilović-Rile, komesar
Novosadskog partizanskog odreda. U centru se zaorila pesma ”Kud narodna vojska
prođe…”. U Novom Sadu je zatečeno oko
sto vojnika Međarske okupacione armije i oko 400 nemačkih vojnika, zajedno
sa sedamdesetak kamiona i deset tenkova.
Glavnu kolonu, koja je prva
ušla u Novi Sad, predvodio je 2. bataljon Novosadskog partizanskog odreda
(komandant odreda Jan Palik), koji je u Grad ušao u toku noći iz pravca Žablja
na 3 kamiona, 1 putničkim automobilom, nekoliko motor-biciklova i preko 20
zaprežnih kola. Nešto pred podne 23. oktobra su u Novi Sad stigle i dve čete 1. bataljona Novosadskog
partizanskog odreda, sa područja Bački Petrovac-Kisač-Kulpin-Rumenka. U 13h
prelaskom Dunava kod Beočina iz pravca Futoga su stigli delovi jedinica Glavnog
štaba Vojvodine i 7. Vojvođanske brigade. Jedinice 7. Vojvođanske brigade
su od 22. oktobra popodne prisutne na
Petrovaradinskoj tvrđavi, gde su razoružale preostale domobrane i nastavile
gonjenje neprijatelja uz Dunav, da bi 23. oktobra poslali svoju delegaciju u
Novi Sad, koja je uz slavlje dočekana na Keju.
Jedinice Crvene Armije ušle su u Novi Sad 23. oktobra
1944. uveče, idući Kisačkom ulicom ka centru grada, gde je održan veliki
narodni zbor, kome je prisustvovalo oko 40.000 ljudi.
I, za kraj, da se podsetimo makar onih koji su u celoj
SFRJ bili priznati kao Narodni heroji, a rođenjem, ili delovanjem su direktno
vezani za Vojvodinu. Bili su to ljudi koji su, zajedno sa mnogima čija imena ne
znamo, zaslužni za osvajanje slobode u borbi protiv fašizma: Nedeljko
Barnić, Jovan Veselinov, Boško Vrebalov, Žarko Zrenjanin, Isa Jovanović, Stevica Jovanović, Zaga Malivuk,
Sonja Marinković, Toza Marković, Bora Mikin,
Slavko Munćan, Ljubica Odadžić, Pavle Pap,
Olga Petrov, Anđa Ranković,
Mihalj Servo, Radovan Trnić, Jovan
Beljanski, Stevan Divnin, Petar Drapšin, Đuro Dulić,
Dimitrije Lazarov Raša, Radivoj
Ćirpanov, Pal Šoti, Slobodan Bajić, Milenko Verkić, Trivun Vitasović, Dušan Vukasović, Veljko Dugošević, Dušan Jerković, Milan Ješić,
Milan Korica, Lazar
Marković, Anka Matić, Petar Matić,
Živan Milovanović, Vera
Miščević, Kosta Nađ, Đorđe Nikšić,
Vlada Obradović, Boško
Palkovljević, Stanko Paunović, Marko
Peričin, Stevan Petrović, Petar Relić,
Lazar Savatić, Sava Sogić, Janko Čmelik, Jovan Štokovac...
Neka je slava njima i njihovim delima.
Smrt fašizmu – sloboda
narodu!
25. 10. 2016. [14:39]
Za Vojvođanski klub
dr Branislava Kostić,
Predsednica
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése