“Istorijski uspeh” SVM kao ogledalo pobede SNS: Hoće li porasti uticaj mađarske zajednice?

Foto: Facebook / Vajdasági Magyar Szövetség - VMSZ

29. 06. 2020.
Nastup političkih predstavnika Mađara u Srbiji na izborima 2020. biće zapamćen pre svega po začuđujućim rezultatima izbora u Vranju. Kada se, ipak, pogleda ostatak slike, ne može se reći da lider Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor nije bio u pravu kada je svoju stranku proglasio jednom od pobednica izbora 21. juna.
Prema još uvek neobrađenim rezultatima Republičke izborne komisije, koji će se dodatno promeniti nakon ponovljenog glasanja prvog jula, SVM je osvojio skoro 15 hiljada glasova više nego na prethodnim izborima za poslanike u Narodnoj skupštini Srbije, ukupno nešto više od 70 hiljada. Umela je ova partija u prethodnim izbornim ciklusima, samostalno ili u koalicijama, da dobaci i do nekoliko hiljada više, ali pravi razlog za zadovoljstvo članovi SVM-a imaće zbog broja poslanika u republičkom parlamentu, koji prema trenutnim projekcijama iznosi devet, pet više nego do sada i najviše od 1992. Poređenja radi, to je veći broj poslanika nego što su u proteklom sazivu imale Liga socijaldemokrata Vojvodine, Dveri, Liberalno demokratska partija i, tokom većeg dela mandata, Dosta je bilo.
Razlog za udvostručivanje broja poslanika leži i u zakonskim izmenama od 8. februara, kada je cenzus spušten sa 5% na 3% – tada je usvojena i odredba da se glasovi koje osvoje stranke nacionalnih manjina uvećati za 35% prilikom „provlačenja“ kroz D’Ontovu formulu na osnovu koje se raspodeljuju mandati, o čemu je EWB ranije pisao.
Još veći uspeh SVM je ostvario na pokrajinskim i lokalnim izborima – umesto doadašnjih šest, imaće 11 mandata u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine (ukupno 120). Još bolji rezultat, kako je naglasio Pastor, ostvaren je na lokalnom nivou, gde je broj glasova „istorijski“. Zahvaljujući bojkotu opozicije, SVM je uspeo da se plasira među prva tri mesta u većini od 23 grada i opštine gde je nastupio samostalno. U Subotici je zauzeo ubedljivo drugo mesto, dok je u većinski mađarskoj Kanjiži „do nogu“ potukao SNS sa 64 prema 18 posto glasova.
Jasan mandat Saveza vojvođanskih Mađara mogao bi u narednom periodu da se upotrebi za rešavanje problema u ostvarivanju manjinskih prava koje ova zajednica još uvek ima u Srbiji, uprkos nesumnjivo boljem položaju u odnosu na neke druge manjinske zajednice. Ipak, kako za naš portal kaže novinar Čaba Presburger, ova pitanja u kampanji bila su u drugom planu, dok su dominirale ekonomske teme.
„Verovatno je poboljšanje ekonomskog položaja građana od prvorazrednog značaja ali to ne znači da je na polju manjinskih prava sve uređeno i funkcioniše besprekorno“, kaže Presburger.

SVM među Mađarima kao Srpska narpedna stranka u celoj zemlji

Naš portal je tokom ovog izbornog ciklusa pisao i o albanskoj i o bošnjačkoj nacionalnoj manjini, a zanimljivo je da je partijska scena ove tri zajednice imala potpuno različitu dinamiku – dok su albanske partije konačno izašle ujedinjene, uz posredovanje Tirane i Prištine, tri dominantne bošnjačke partije na izbore su izašle u tri kolone – i sve prošle u parlament. U mađarskoj zajednici, međutim, stanje podseća na položaj koji SNS trenutno ima na nivou države – SVM je dominantan, a politički pluaralizam postoji samo još u tragovima.
Odnosi među partijama nacionalnih manjina ne mogu se, naravno, u potpunosti porediti sa odnosima koji vladaju među većinskim. Međutim, kako beleži Čaba Presburger u nedavnom tekstu, slično kao SNS, makar u republičkom parlamentu, SVM je ostao sam na vojvođanskoj mađarskoj političkoj paleti.
Od preostale četiri partije mađarske nacionalne manjine, dve su podržale Savez vojvođanskih Mađara, dok su se Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) i Mađarski građanski savez iz Sente pridružili bojkotu opozicije. Lider DZVM Aron Čonka zajedno sa jednim od osnivača Saveza za Srbiju Jankom Veselinovićem tokom juna posetio je nekoliko vojvođanskih mesta, gde je pripadnike nacionalnih manjina takođe pozvao u bojkot. Čonka je tom prilikom dodao da su mediji na mađarskom jeziku u potpunosti pod kontrolom SVM-a, koalicionog partnera SNS-a, i da nikakva istina ne može da se probije u te medije.
S obzirom na apsolutni broj glasova koji je Savez vojvođanskih Mađara osvojio – blizu četvrtine ukupnog mađarskog stanovništva, zajedno sa 1200 Vranjanaca – ne može se reći da je poziv na bojkot naišao na preterano plodno tle. Ako je cilj, sa druge strane, bio da se pokaže gotovo jednopartijska dominacija na političkoj sceni, on je postignut – jedino se još udruženje građana Mađarski pokret takmičio na izborima, u Subotici i Senti, gde je, kako se čini, uspeo da osvoji mali broj odbornika.
Još 2016, situacija je bila drugačija – tada su mađarsko biračko telo na pokrajinskim izborima podelili SVM i koalicija DZVM i Mađarskog pokreta, koja je osvojila trostruko manjih, ali ne beznačajnih 16 hiljada glasova i dva mandata. Prema Čabi Presburgeru, četiri godine kasnije sazreli su polodovi dugogodišnjeg rada Saveza vojvođanskih Mađara, koji je ostao jedini ozbiljni igrač u mađarskoj političkoj areni.
„Samo što se ovo zrelo voće valja ispod posečenog drveta, uvelo i crvljivo – jer je u međuvremenu značajan deo izborne baze, sa mađarskim pasošem u džepu, emigrirao na zapad i ne planira da se vrati kući, a ni da glasa više“, napisao je on.

 

Pod jednu ruku Fides, pod drugu SNS

Pomenuto mađarsko državljanstvo koje je dobio značajan broj stanovnika Vojvodine rezultat je, između ostalog, zalaganja vlade u Budimpešti koju već deceniju predvodi Fides Viktora Orbana, sa kojom Savez vojvođanskih Mađara ima sestrinske odnose. Dan nakon izbora 21. juna, Ištvan Pastor se u Budimpešti sreo sa Orbanom, kome se zahvalio na „neizmernoj podršci koju su pružili vojvođanskim Mađarima za istorijsku pobedu“.
Orban je nedelju dana pred glasanje u intervjuu za subotički Pannon TV pozvao mađarsku zajednicu da izađe na predstojeće izbore.
„Mi smo narod na čiju sudbinu snažno utiču svaki izbori. Dakle, za Mađare nema nebitnih izbora. Što se vaših izbora tiče, ovde u Mađarskoj postoji opuštenost, da ne može ništa loše da se dogodi. Upravo tada se događaju nevolje. Veoma je važno, i sa velikim uvažavanjem molim vojvođanske Mađare da neizostavno izađu da glasaju i podrže mađarske kandidate, da im poklone poverenje, da izaberu dobre vođe, jer su dobre vođe uslov da vlada ima partnere“, rekao je tom prilikom Orban.

Orban i Pastor u Budimpešti 22. juna

Foto: Facebook / Vajdasági Magyar Szövetség – VMSZ

Osim sestrinskih odnosa sa SVM, dobri odnosi između vladajućih stranaka u Budimpešti i Beogradu takođe su sve upadljiviji kako godine prolaze, a njihovi lideri neretko tvrde da ni odnosi Mađarske i Srbije nikada nisu bili bolji u istoriji.
Prilikom poslednje Orbanove posete Beogradu, neposredno nakon ukidanja vanrednog stanja, predsednik Srbije Vučić izjavio je da je veoma zahvalan Ištvanu Pastoru koji je, kako je rekao, uspostavio mostove prijateljstva između dve zemlje. Koalicije SNS-a i SVM-a već godinama funkcionišu bez, barem javnih, problema – vrhunac je verovatno dosegnut 2017, kada je Savez vojvođanskih Mađara podržao Vučićevu predsedničku kandidaturu. Na prethodna dva predsednička izbora ova partija je izašla samostalno, sa Pastorom kao kandidatom.
U intervjuu 24. juna, Pastor je izjavio da još nije bilo reči o postizbornoj koaliciji sa SNS, ali da očekuje da će do razgovora doći kada predsednik države bude razgovarao sa svim predsednicima stranaka koje su prošle cenzus.

„Ukoliko postoji spremnost, nastavili bismo saradnju iz prethodnih godina koja se potvrdila da je dobra za obe strane, dobra i za odnose dve države, te ne vidim razloga zašto ne bi bila nastavljena, posebno nakon ovih rezultata” rekao je Pastor.

Za razliku od najvećeg dela izbornih učesnika, SVM je pred ove izbore objavio detaljan program, čije delove sada ima priliku da primeni u saradnji koje se nastavlja. Pored tačaka koji su očigledno napisani po uzoru na Fides, uključujući zaštitu granica Srbije od ilegalnih migracija, deo programa predstavljaju i prava manjina – doduše, kako je primetio Čaba Presburger, ispod ekonomskih tema.

Od zastupljenost u javnom sektoru do obrazovanja

Dokumenti Saveta Evrope koji se bave manjinskim pravima u Srbiji naglašavaju da su prava manjina u Vojvodini, među kojima je mađarska manjina ubedljivo najveća, na znatno većem nivou zaštite od centralne Srbije, ali da i dalje postoje stvari koje treba da se unaprede.
Kao primere problema koje mađarska zajednica još uvek ima, Čaba Presburger za European Western Balkans navodi da se pojedina lična dokumenta i dalje se ne izdavaju na dvojezičnim obrascima, da srazmerna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima još uvek nije na odgovarajućem nivou, odnosno nije ni regulisana pravnim aktima, a da su jezici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi u Vojvodini samo na papiru, dok se u praksi, to jest u komunikaciji sa državnim organima ne koriste.
Zastupljenost mađarske manjine u javnom sektoru očigledno jeste značajna tema, jer ju je i SVM uvrstio u svoj izborni program, a takođe se pominje u komentarima koje je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine poslao Savetu Evrope 2018, gde se navodi negativan uticaj zabrane zapošljavanja na ostvarivanje manjinskih prava.
Osim prava pripadnika mađarske nacionalne manjine u oblasti kulture i obrozvanja, zabrana zapošljavanja iz 2014. imala je negativan uticaj i na komuniciraju sa javnim službama i drugim nosiocima javnih vlasti na svom maternjem, stoji u ovim komentarima na izveštaj Saveta Evrope o Srbiji.
U njima se takođe se pominje i negativna posledica medijske privatizacije na informisanje članova ove zajednice na maternjem jeziku, dok se javni servisi muče sa nedostatkom kadrova zbog, još jednom, zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.
U oblasti obrazovanja, Nacionalni savet pozitivno je ocenio dostupnost udžbenika na mađarskom jeziku za osnovne škole, ali ne i za srednji nivo obrazovanja, dok je izneta žalba na diskriminaciju studenata koji žele da polažu prijemni ispit na mađarskom prilikom upisa na Pravni fakultet u Novom Sadu. Još jedna tačka programa SVM za 2020. godinu odnosila se na prenos osnivačkih prava osnovnih škola na mađarskom jeziku i kulturnih ustanova ove manjine na njen Nacionalni savet.
S obzirom na položaj koji Savez vojvođanskih Mađara ima u vlasti predvođenoj Srpskom naprednom strankom, moguće je očekivati da će neka od ovih pitanja biti i rešena u narednim godinama. Ipak, nestabilnost političke scene nakon izbora uprkos ogromnoj većini SNS-a možda će uticati na to da ona ne budu toliko visoko na listi prioriteta.
Aleksandar Ivković

https://europeanwesternbalkans.rs/istorijski-uspeh-svm-kao-ogledalo-pobede-sns-hoce-li-porasti-uticaj-madjarske-zajednice/