“Istorijski uspeh” SVM kao ogledalo pobede SNS: Hoće li porasti uticaj mađarske zajednice?
Foto: Facebook / Vajdasági Magyar Szövetség - VMSZ
29. 06. 2020.
Nastup političkih predstavnika Mađara u Srbiji na izborima
2020. biće zapamćen pre svega po začuđujućim rezultatima izbora u
Vranju. Kada se, ipak, pogleda ostatak slike, ne može se reći da lider
Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor nije bio u pravu kada je
svoju stranku proglasio jednom od pobednica izbora 21. juna.
Prema još uvek neobrađenim rezultatima Republičke izborne komisije,
koji će se dodatno promeniti nakon ponovljenog glasanja prvog jula, SVM
je osvojio skoro 15 hiljada glasova više nego na prethodnim izborima za
poslanike u Narodnoj skupštini Srbije, ukupno nešto više od 70 hiljada.
Umela je ova partija u prethodnim izbornim ciklusima, samostalno ili u
koalicijama, da dobaci i do nekoliko hiljada više, ali pravi razlog za
zadovoljstvo članovi SVM-a imaće zbog broja poslanika u republičkom
parlamentu, koji prema trenutnim projekcijama iznosi devet, pet više
nego do sada i najviše od 1992. Poređenja radi, to je veći broj
poslanika nego što su u proteklom sazivu imale Liga socijaldemokrata
Vojvodine, Dveri, Liberalno demokratska partija i, tokom većeg dela
mandata, Dosta je bilo.
Razlog za udvostručivanje broja poslanika leži i u zakonskim izmenama
od 8. februara, kada je cenzus spušten sa 5% na 3% – tada je usvojena i
odredba da se glasovi koje osvoje stranke nacionalnih manjina uvećati
za 35% prilikom „provlačenja“ kroz D’Ontovu formulu na osnovu koje se
raspodeljuju mandati, o čemu je EWB ranije pisao.
Još veći uspeh SVM je ostvario na pokrajinskim i lokalnim izborima –
umesto doadašnjih šest, imaće 11 mandata u Skupštini Autonomne pokrajine
Vojvodine (ukupno 120). Još bolji rezultat, kako je naglasio Pastor,
ostvaren je na lokalnom nivou, gde je broj glasova „istorijski“.
Zahvaljujući bojkotu opozicije, SVM je uspeo da se plasira među prva
tri mesta u većini od 23 grada i opštine gde je nastupio samostalno. U
Subotici je zauzeo ubedljivo drugo mesto, dok je u većinski mađarskoj
Kanjiži „do nogu“ potukao SNS sa 64 prema 18 posto glasova.
Jasan mandat Saveza vojvođanskih Mađara mogao bi u narednom periodu
da se upotrebi za rešavanje problema u ostvarivanju manjinskih prava
koje ova zajednica još uvek ima u Srbiji, uprkos nesumnjivo boljem
položaju u odnosu na neke druge manjinske zajednice. Ipak, kako za naš
portal kaže novinar Čaba Presburger, ova pitanja u kampanji bila su u drugom planu, dok su dominirale ekonomske teme.
„Verovatno je poboljšanje ekonomskog položaja građana od
prvorazrednog značaja ali to ne znači da je na polju manjinskih prava
sve uređeno i funkcioniše besprekorno“, kaže Presburger.
SVM među Mađarima kao Srpska narpedna stranka u celoj zemlji
Naš portal je tokom ovog izbornog ciklusa pisao i o albanskoj i o bošnjačkoj
nacionalnoj manjini, a zanimljivo je da je partijska scena ove tri
zajednice imala potpuno različitu dinamiku – dok su albanske partije
konačno izašle ujedinjene, uz posredovanje Tirane i Prištine, tri
dominantne bošnjačke partije na izbore su izašle u tri kolone – i sve
prošle u parlament. U mađarskoj zajednici, međutim, stanje podseća na
položaj koji SNS trenutno ima na nivou države – SVM je dominantan, a
politički pluaralizam postoji samo još u tragovima.
Odnosi među partijama nacionalnih manjina ne mogu se, naravno, u
potpunosti porediti sa odnosima koji vladaju među većinskim. Međutim,
kako beleži Čaba Presburger u nedavnom tekstu, slično kao SNS, makar u republičkom parlamentu, SVM je ostao sam na vojvođanskoj mađarskoj političkoj paleti.
Od preostale četiri partije mađarske nacionalne manjine, dve su
podržale Savez vojvođanskih Mađara, dok su se Demokratska zajednica
vojvođanskih Mađara (DZVM) i Mađarski građanski savez iz Sente
pridružili bojkotu opozicije. Lider DZVM Aron Čonka zajedno sa jednim od
osnivača Saveza za Srbiju Jankom Veselinovićem tokom juna posetio je
nekoliko vojvođanskih mesta, gde je pripadnike nacionalnih manjina
takođe pozvao u bojkot. Čonka je tom prilikom dodao
da su mediji na mađarskom jeziku u potpunosti pod kontrolom SVM-a,
koalicionog partnera SNS-a, i da nikakva istina ne može da se probije u
te medije.
S obzirom na apsolutni broj glasova koji je Savez vojvođanskih Mađara
osvojio – blizu četvrtine ukupnog mađarskog stanovništva, zajedno sa
1200 Vranjanaca – ne može se reći da je poziv na bojkot naišao na
preterano plodno tle. Ako je cilj, sa druge strane, bio da se pokaže
gotovo jednopartijska dominacija na političkoj sceni, on je postignut –
jedino se još udruženje građana Mađarski pokret takmičio na izborima, u
Subotici i Senti, gde je, kako se čini, uspeo da osvoji mali broj
odbornika.
Još 2016, situacija je bila drugačija – tada su mađarsko biračko telo
na pokrajinskim izborima podelili SVM i koalicija DZVM i Mađarskog
pokreta, koja je osvojila trostruko manjih, ali ne beznačajnih 16
hiljada glasova i dva mandata. Prema Čabi Presburgeru, četiri godine
kasnije sazreli su polodovi dugogodišnjeg rada Saveza vojvođanskih
Mađara, koji je ostao jedini ozbiljni igrač u mađarskoj političkoj
areni.
„Samo što se ovo zrelo voće valja ispod posečenog drveta, uvelo i
crvljivo – jer je u međuvremenu značajan deo izborne baze, sa mađarskim
pasošem u džepu, emigrirao na zapad i ne planira da se vrati kući, a ni
da glasa više“, napisao je on.
Pod jednu ruku Fides, pod drugu SNS
Pomenuto mađarsko državljanstvo koje je dobio značajan broj
stanovnika Vojvodine rezultat je, između ostalog, zalaganja vlade u
Budimpešti koju već deceniju predvodi Fides Viktora Orbana, sa kojom
Savez vojvođanskih Mađara ima sestrinske odnose. Dan nakon izbora 21.
juna, Ištvan Pastor se u Budimpešti sreo sa Orbanom, kome se zahvalio na
„neizmernoj podršci koju su pružili vojvođanskim Mađarima za istorijsku
pobedu“.
Orban je nedelju dana pred glasanje u intervjuu za subotički Pannon TV pozvao mađarsku zajednicu da izađe na predstojeće izbore.
„Mi smo narod na čiju sudbinu snažno utiču svaki izbori. Dakle, za
Mađare nema nebitnih izbora. Što se vaših izbora tiče, ovde u Mađarskoj
postoji opuštenost, da ne može ništa loše da se dogodi. Upravo tada se
događaju nevolje. Veoma je važno, i sa velikim uvažavanjem molim
vojvođanske Mađare da neizostavno izađu da glasaju i podrže mađarske
kandidate, da im poklone poverenje, da izaberu dobre vođe, jer su dobre
vođe uslov da vlada ima partnere“, rekao je tom prilikom Orban. Orban i Pastor u Budimpešti 22. junaFoto: Facebook / Vajdasági Magyar Szövetség – VMSZ
Osim sestrinskih odnosa sa SVM, dobri odnosi između vladajućih
stranaka u Budimpešti i Beogradu takođe su sve upadljiviji kako godine
prolaze, a njihovi lideri neretko tvrde da ni odnosi Mađarske i Srbije
nikada nisu bili bolji u istoriji.
Prilikom poslednje Orbanove posete Beogradu, neposredno nakon
ukidanja vanrednog stanja, predsednik Srbije Vučić izjavio je da je
veoma zahvalan Ištvanu Pastoru koji je, kako je rekao, uspostavio
mostove prijateljstva između dve zemlje. Koalicije SNS-a i SVM-a već
godinama funkcionišu bez, barem javnih, problema – vrhunac je verovatno
dosegnut 2017, kada je Savez vojvođanskih Mađara podržao Vučićevu
predsedničku kandidaturu. Na prethodna dva predsednička izbora ova
partija je izašla samostalno, sa Pastorom kao kandidatom.
U intervjuu 24. juna, Pastor je izjavio
da još nije bilo reči o postizbornoj koaliciji sa SNS, ali da očekuje
da će do razgovora doći kada predsednik države bude razgovarao sa svim
predsednicima stranaka koje su prošle cenzus.
„Ukoliko postoji spremnost, nastavili bismo saradnju iz
prethodnih godina koja se potvrdila da je dobra za obe strane, dobra i
za odnose dve države, te ne vidim razloga zašto ne bi bila nastavljena,
posebno nakon ovih rezultata” rekao je Pastor.
Za razliku od najvećeg dela izbornih učesnika, SVM je pred ove izbore objavio detaljan program, čije delove
sada ima priliku da primeni u saradnji koje se nastavlja. Pored tačaka
koji su očigledno napisani po uzoru na Fides, uključujući zaštitu
granica Srbije od ilegalnih migracija, deo programa predstavljaju i
prava manjina – doduše, kako je primetio Čaba Presburger, ispod
ekonomskih tema.
Od zastupljenost u javnom sektoru do obrazovanja
Dokumenti Saveta Evrope koji se bave manjinskim pravima u Srbiji
naglašavaju da su prava manjina u Vojvodini, među kojima je mađarska
manjina ubedljivo najveća, na znatno većem nivou zaštite od centralne
Srbije, ali da i dalje postoje stvari koje treba da se unaprede.
Kao primere problema koje mađarska zajednica još uvek ima, Čaba Presburger za European Western Balkans
navodi da se pojedina lična dokumenta i dalje se ne izdavaju na
dvojezičnim obrascima, da srazmerna zastupljenost pripadnika nacionalnih
manjina u državnim organima još uvek nije na odgovarajućem nivou,
odnosno nije ni regulisana pravnim aktima, a da su jezici nacionalnih
manjina u službenoj upotrebi u Vojvodini samo na papiru, dok se u
praksi, to jest u komunikaciji sa državnim organima ne koriste.
Zastupljenost mađarske manjine u javnom sektoru očigledno jeste
značajna tema, jer ju je i SVM uvrstio u svoj izborni program, a takođe
se pominje u komentarima koje je Nacionalni savet mađarske nacionalne
manjine poslao Savetu Evrope 2018, gde se navodi negativan uticaj
zabrane zapošljavanja na ostvarivanje manjinskih prava.
Osim prava pripadnika mađarske nacionalne manjine u oblasti kulture i
obrozvanja, zabrana zapošljavanja iz 2014. imala je negativan uticaj i
na komuniciraju sa javnim službama i drugim nosiocima javnih vlasti na
svom maternjem, stoji u ovim komentarima na izveštaj Saveta Evrope o
Srbiji.
U njima se takođe se pominje i negativna posledica medijske
privatizacije na informisanje članova ove zajednice na maternjem jeziku,
dok se javni servisi muče sa nedostatkom kadrova zbog, još jednom,
zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.
U oblasti obrazovanja, Nacionalni savet pozitivno je ocenio
dostupnost udžbenika na mađarskom jeziku za osnovne škole, ali ne i za
srednji nivo obrazovanja, dok je izneta žalba na diskriminaciju
studenata koji žele da polažu prijemni ispit na mađarskom prilikom upisa
na Pravni fakultet u Novom Sadu. Još jedna tačka programa SVM za 2020.
godinu odnosila se na prenos osnivačkih prava osnovnih škola na
mađarskom jeziku i kulturnih ustanova ove manjine na njen Nacionalni
savet.
S obzirom na položaj koji Savez vojvođanskih Mađara ima u vlasti
predvođenoj Srpskom naprednom strankom, moguće je očekivati da će neka
od ovih pitanja biti i rešena u narednim godinama. Ipak, nestabilnost
političke scene nakon izbora uprkos ogromnoj većini SNS-a možda će
uticati na to da ona ne budu toliko visoko na listi prioriteta. Aleksandar Ivković
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése