BEOGRAD – Opozicija Srbije uputila je
Evropskoj komisiji pismo u kome izražava duboku zabrinutost erozijom
demokratije u Srbiji i poziva Evropsku uniju da formira ekspertske grupe
koje bi pomogle da se reši politička kriza u zemlji, prenosi N1.
“Duboko smo zabrinuti erozijom demokratije u Srbiji i verujemo da bez
demokratije, vladavine prava i slobode medija, Srbija neće imati
budućnost u EU. Mi predlažemo da naši evropski partneri uvedu nove
instrumente za rešavanje dva suštinska problema koja su dovela do
autoritarnosti u zemlji”, kaže se u pismu.Kako saznaje European Western Balkans, pismo su potpisale članice Saveza za Srbiju: Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Narodna stranka, Dveri, Pokret za preokret i Sindikat “Sloga”, kao i Građanska platforma i Pokret “Slobodna Srbija”.
Opozicija Srbije upozorila je i da je Srbija zarobljena država u kojoj je predsednik Aleksandar Vučić neustavno drži svu vlast u svojim rukama, da Vučić i njegovi saradnici raznim neustavnim mehanizmima kontrolišu skoro sve elektronske i štampane medije koji im služe za propagandu.
Vlada Srbije jača kontrolu nad državnim institucijama i aktivno guši slobodu medija, dodaje se u pismu i navodi da je vlada sprečila uvođenje demokratskih standarda neophodnih za članstvo u EU.
“Mediji koje vlasti kontrolišu ignornišu kritiku evropskih institucija o nedostatku napretka u pogledu demokratije i vladaine prava”, navodi se.Opozicija zahteva da EU formira ekspertsku grupu koja će sačiniti izveštaj o stanju demokratije i vladavine prava i podseća da je sličan izveštaj odigrao ključnu ulogu u rešavanju političke krize u Severnoj Makedoniji sličnu onoj u kojoj se sada nalazi Srbija zbog visokog nivoa korupcije i prikrivanja podataka o pandemiji COVID-19, piše N1.
Opozicija traži i da EU formira drugu ekspertsku grupu da sagleda stanje medija i identifikuje glavne probleme kao što su nedostatak transparentnosti vlasništva, neobjektivnost javnih servisa i televizija sa nacionalnim frekvencijama, regulatorna tela i državnu kontrolu privatnih medija.
“Verujemo da bi ova dva izveštaja predstavljala polaznu tačku ua angažman EU u rešavanju političke krize u Srbiji pružajući jasne političke procene i navodeći glavne probleme”, kaže se u pismu.Podsećamo, Evropska komisija je u trenutku političke krize u Makedoniji, uporedo sa posredovanjem između političkih aktera, okupila i grupu nezavisnih stručnjaka, na čelu sa Rajnhardom Pribeom, penzionisanim direktorom Evropske komisije, sa zadatkom da istraži sistemske probleme vladavine prava u ovoj zemlji. Ishod ovog poduhvata bio je tzv. Pribe izveštaj, nastao nakon višestrukih poseta stručnjaka Makedoniji, sastancima sa vladinim i nevladinim akterima, i pristupu relevantnoj dokumentaciji koji je omogućila EK.
Prema ocenama stručnjaka, nezavisni eksperti bili su direktniji u dijagnostifikovanju problema od redovnih izveštaja Evropske komisije, koji su često pisani previše tehničkim jezikom. Pribe i saradnici mogli su da izađu iz formaliziranog kalupa EU izveštavanja, ali je izveštaj ipak nosio autoritet Evropske komisije koja ga je naručila i objavila.
Nedugo nakon objavljivanja Pribeovog izveštaja, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta Eduarda Kukana, Knuta Flekenštajna i Iva Vajgla, došlo je do sklapanja Pržinskog sporazuma između lidera četiri najveće partije u Makedoniji, koji je doveo do prelazne vlade i uslova za fer izbore, koji su se održali godinu i po dana kasnije.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése