28 GODINA POSLE JOGURTA – Pred nama je borba za Republiku Vojvodinu

 

Na današnji dan, 6. oktobra 1988. godine ujutru, Miloševićevi ljudi su ušli u Banovinu i kao okupatori, pod pretnjom sile, preuzeli vlast u Vojvodini. Time je otpočeo proces centralizacije Srbije i njene protivustavne dominacije u Predsedništvu SFRJ, što je bio okidač za raspad Jugoslavije i krvave sukobe koji su zatim usledili.

Ne treba, međutim, zaboraviti da se „Jogurt revolucija“ mesecima pripremala i pažljivo realizovala, korak po korak. Za širu javnost sve je počelo 9. jula, protestom kosovskih Srba u Novom Sadu, koji su optuživali rukovodstvo Kosova za „genocid nad Srbima na Kosovu“, ali su proteste organizovali u Novom Sadu, kako bi spajanje „dva oka u glavi“ (Kosovo, Vojvodina) sa „maticom Srbijom“ izveli intervencijom na oku koje je bilo lakše oslepiti.

Nakon toga,  5. septembra 1988. godine, na zajedničkoj sednici Predsedništva Socijalističke Republike Srbije i Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, zvanično su, nakon četiri i po decenije negovanja internacionalizma i „bratstva –jedinstva“, pod pritiskom Slobodana Miloševića, nacionalistički zahtevi prihvaćeni kao legitimni. Od tada na ovamo, Vojvodina je bila trn u oku svih vlasti, jer je bila jedini deo bivše SFRJ koji nikada nije odustao od negovanja svoje multietničnosti, multikulturalnosti i suštinske zaštite svih svojih nacija i njihovih prava. Nasuprot Miloševićevim i radikalskim jurišnicima, na čelu sa Igorom Mirovićem, tih devedesetih godina, jedino se autonomaška Vojvodina zalagala za zaštitu, ravnopravnost i očuvanje stečenih prava za sve vojvođanske nacije.

Na današnji dan, pre 28 godina, otpočeo je proces davljenja i mrcvarenja Vojvodine, kako bi se sve što je simbol i znamenje Vojvodine postepeno zatrlo i obesmislilo. Tokom tog procesa, Vojvodina je razvlašćena, opljačkana, naši resursi su prodati ili upropašteni; naše njive su poklonjene ili prodate u bescenje; naše pruge su zatravljene a putevi izlokani; Vojvođanska akademija nauka i umentosti je zabranjena i ukinuta; od naših institucija su ostale samo prazne ljušture, kao lažni svedok „demokratičnosti“ novih vlasti, koje u nekada časnim institucijama sada pripremaju izložbe u kojima se rehabilituju Nedić i Mihajlović, pišu novu istoriju i kroje nam neku novu budućnost, u kojoj u Vojvodini neće biti Vojvođana.  U tom periodu, ni jedna republička vlast, ma ko u njoj bio – nije se zalagala za autonomiju i razvoj Vojvodine!

Kao što je 5. septembar 1988. godine bio prelomni momenat, kada je „radnička klasa“ zamenjena „nacijom“, tako je usvajanje izmenjenog Statuta Vojvodine 22. maja 2014. godine bio prelomni momenat, kada su izabrani predstavnici Vojvodine pristali da Vojvodina ostane bez svojih ključnih nadležnosti, ali i da otpočne proces u kome će Vojvodina posteno prestati da bude multinacionalna, multikulturalna i multikonfesionalna i postati „srpska Vojvodina“.  Zajedno sa dizanjem ruku za Statut koji je ukinuo i ono malo preostalih nadležnosti Vojvodine,  izbrisao Srem, Banat i Bačku kao istorijske delove Vojvodine i Novi Sad kao glavni grad Vojvodine, a  građanke i građane Vojvodine prekrstio u „građane Srbije u Vojvodini“, uvedena su i  takozvana „tradicionalna obeležja Vojvodine“. Time su  stvoreni osnovni preduslovi da se Vojvodina kao višenacionalna istorijska pokrajina  postepeno ukine. Usvajanje takozvanih „tradicionalnih simbola“ Vojvodine, označio je simbolički prekid poštovanja vojvođanske multietničnosti i multikulturalnosti i označio početak zvaničnog formiranja „srpske Vojvodine“. Milošević je u tom procesu imao direktnu podršku „njegovog ličnog Mađara – Mihalja Kertesa“, dok Aleksandar Vučić danas ima više takvih pomagača, koji saradnjom sa uništiteljima Vojvodine sramote i sebe i one koji su ih izabrali, ali i samu Vojvodinu. Nekada su se ideali prodavali za šaku srebrnjaka, dok se danas prodaju za oproštaj greha i mesta u organima vlasti i upravnim odborima javnih preduzaća. Ali, izdaja ostaje izdaja, šta god joj bio uzrok. Jer, danas je jasno: ni jedna vlast nikada ne bi uspela da toliko opljačka, obespravi i ponizi Vojvodinu da im nisu pomogle takozvane građanske i naše autohtone – vojvođanske stranke.

Zato danas, nakon 28. godina od početka tog procesa, upozoravamo građane i građanke Vojvodine da je Vojvodina na suštinskoj prekretnici. Ako dozvolimo da stranke koje su na vlasti realizuju svoje zacrtane ciljeve Vojvodina će postepeno prestati da postoji, jer će  izgubiti sva svoja prava, a na kraju i sam naziv. Odumreće i Vojvodina kao multietnička i multikulturalna evropska regija. Od Vojvodine neće ostati ni geografski pojam, jer ćemo postati  „severna Srbija“.

Zato pozivamo građane i građanke Vojvodine da ne pristanu na ovaj scenario koji je defenitivno najavljen podizanjem takozvanih „tradicionalnih obeležja Vojvodine“. Vreme je da uzmemo svoju sudbinu i sudbinu Vojvodine u svoje ruke!

Vojvođanski klub, kao i ostali članovi IV Vojvođanske konvencije, stoji iza ideje Republike Vojvodine u federalnoj Srbiji. Vojvodina nije nastala decentralizacijom Srbije. Vojvodina je entitet koji je nastao van teritorije Srbije i na osnovu toga ima svoja istorijska prava. Vojvodina je u sastav Srbije ušla voljom svojih građana, ali nikada nije ušla u sastav Srbije kao unitarne nacionalne države, već je ušla u Srbiju kao deo složene države u momentu njenog konstituisanja (Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, odnosno  Federativne narodne Republike Jugoslavije – 1945. godine). Prestankom postojanja federacije kao pravnog, političko-ekonomskog i socijalnog konteksta, prestale su da postoje garancije za položaj Vojvodine unutar Republike Srbije. Zato je danas na nama Vojvođanima da se, sami i uz pomoć međunarodne zajednice, izborimo za prava koja Vojvodini kao entitetu pripadaju, odnosno da se izborimo za adekvatnu, Ustavom garantovanu poziciju Vojvodine u Srbiji. To svakako podrazumeva jasan Ustavom definisan položaj Vojvodine, sa pripadajućom zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, pravom na samostalno ubiranje poreza na svojoj teritoriji, pravom na raspolaganje svojim resursima uključujući i pravo da povraćaj resursa koji su oteti, pravom na uređivanje svojih odnosa na osnovu principa zajedništva svih etničkih grupa, bez isticanja „većinske  nacije“ u odnosu na „manjine“.

U ovom momentu –  jedino Ustavom definisana pozicija Republike Vojvodine u federalnoj Srbiji to omogućava. Pozicija Vojvodine kao ravnopravne u Srbiji i sa Srbijom. Pozicija u kojoj je Vojvodina u Srbiji, ali ne pod Srbijom.

Zato je pred nama borba u kojoj ne može biti odustajanja. Vojvodina ima samo nas koji sebe smatramo Vojvođanima. A Vojvodine će biti onoliko koliko bude borbe za nju.

Za „Vojvođanski klub“
Dr Branislava Kostić, Predsednica

http://vojvodjanskiklub.rs/28-godina-posle-jogurta-pred-nama-je-borba-za-republiku-vojvodinu/