Na
današnji dan, 6. oktobra 1988. godine ujutru, Miloševićevi ljudi su
ušli u Banovinu i kao okupatori, pod pretnjom sile, preuzeli vlast u
Vojvodini. Time je otpočeo proces centralizacije Srbije i njene
protivustavne dominacije u Predsedništvu SFRJ, što je bio okidač za
raspad Jugoslavije i krvave sukobe koji su zatim usledili.
Ne
treba, međutim, zaboraviti da se „Jogurt revolucija“ mesecima
pripremala i pažljivo realizovala, korak po korak. Za širu javnost sve
je počelo 9. jula, protestom kosovskih Srba u Novom Sadu, koji su
optuživali rukovodstvo Kosova za „genocid nad Srbima na Kosovu“, ali su
proteste organizovali u Novom Sadu, kako bi spajanje „dva oka u glavi“
(Kosovo, Vojvodina) sa „maticom Srbijom“ izveli intervencijom na oku
koje je bilo lakše oslepiti.
Nakon
toga, 5. septembra 1988. godine, na zajedničkoj sednici Predsedništva
Socijalističke Republike Srbije i Centralnog komiteta Saveza komunista
Srbije, zvanično su, nakon četiri i po decenije negovanja
internacionalizma i „bratstva –jedinstva“, pod pritiskom Slobodana
Miloševića, nacionalistički zahtevi prihvaćeni kao legitimni.
Od tada na ovamo, Vojvodina je bila trn u oku svih vlasti, jer je bila
jedini deo bivše SFRJ koji nikada nije odustao od negovanja svoje
multietničnosti, multikulturalnosti i suštinske zaštite svih svojih
nacija i njihovih prava. Nasuprot Miloševićevim i radikalskim
jurišnicima, na čelu sa Igorom Mirovićem, tih devedesetih godina, jedino
se autonomaška Vojvodina zalagala za zaštitu, ravnopravnost i očuvanje
stečenih prava za sve vojvođanske nacije.
Na
današnji dan, pre 28 godina, otpočeo je proces davljenja i mrcvarenja
Vojvodine, kako bi se sve što je simbol i znamenje Vojvodine postepeno
zatrlo i obesmislilo. Tokom tog procesa, Vojvodina je
razvlašćena, opljačkana, naši resursi su prodati ili upropašteni; naše
njive su poklonjene ili prodate u bescenje; naše pruge su zatravljene a
putevi izlokani; Vojvođanska akademija nauka i umentosti je zabranjena i
ukinuta; od naših institucija su ostale samo prazne ljušture, kao lažni
svedok „demokratičnosti“ novih vlasti, koje u nekada časnim
institucijama sada pripremaju izložbe u kojima se rehabilituju Nedić i
Mihajlović, pišu novu istoriju i kroje nam neku novu budućnost, u kojoj u
Vojvodini neće biti Vojvođana. U tom periodu, ni jedna republička vlast, ma ko u njoj bio – nije se zalagala za autonomiju i razvoj Vojvodine!
Kao što je 5. septembar 1988. godine bio prelomni momenat, kada je „radnička klasa“ zamenjena „nacijom“, tako je usvajanje
izmenjenog Statuta Vojvodine 22. maja 2014. godine bio prelomni
momenat, kada su izabrani predstavnici Vojvodine pristali da Vojvodina
ostane bez svojih ključnih nadležnosti, ali i da otpočne proces u kome
će Vojvodina posteno prestati da bude multinacionalna, multikulturalna i
multikonfesionalna i postati „srpska Vojvodina“. Zajedno sa
dizanjem ruku za Statut koji je ukinuo i ono malo preostalih nadležnosti
Vojvodine, izbrisao Srem, Banat i Bačku kao istorijske delove
Vojvodine i Novi Sad kao glavni grad Vojvodine, a građanke i građane
Vojvodine prekrstio u „građane Srbije u Vojvodini“, uvedena su i
takozvana „tradicionalna obeležja Vojvodine“. Time su stvoreni osnovni
preduslovi da se Vojvodina kao višenacionalna istorijska pokrajina
postepeno ukine. Usvajanje takozvanih
„tradicionalnih simbola“ Vojvodine, označio je simbolički prekid
poštovanja vojvođanske multietničnosti i multikulturalnosti i označio
početak zvaničnog formiranja „srpske Vojvodine“. Milošević je u
tom procesu imao direktnu podršku „njegovog ličnog Mađara – Mihalja
Kertesa“, dok Aleksandar Vučić danas ima više takvih pomagača, koji
saradnjom sa uništiteljima Vojvodine sramote i sebe i one koji su ih
izabrali, ali i samu Vojvodinu. Nekada su se ideali prodavali za šaku
srebrnjaka, dok se danas prodaju za oproštaj greha i mesta u organima
vlasti i upravnim odborima javnih preduzaća. Ali, izdaja ostaje izdaja,
šta god joj bio uzrok. Jer, danas je jasno: ni jedna vlast nikada ne bi
uspela da toliko opljačka, obespravi i ponizi Vojvodinu da im nisu
pomogle takozvane građanske i naše autohtone – vojvođanske stranke.
Zato
danas, nakon 28. godina od početka tog procesa, upozoravamo građane i
građanke Vojvodine da je Vojvodina na suštinskoj prekretnici.
Ako dozvolimo da stranke koje su na vlasti realizuju svoje zacrtane
ciljeve Vojvodina će postepeno prestati da postoji, jer će izgubiti sva
svoja prava, a na kraju i sam naziv. Odumreće i Vojvodina kao
multietnička i multikulturalna evropska regija. Od Vojvodine neće ostati
ni geografski pojam, jer ćemo postati „severna Srbija“.
Zato
pozivamo građane i građanke Vojvodine da ne pristanu na ovaj scenario
koji je defenitivno najavljen podizanjem takozvanih „tradicionalnih
obeležja Vojvodine“. Vreme je da uzmemo svoju sudbinu i sudbinu
Vojvodine u svoje ruke!
Vojvođanski
klub, kao i ostali članovi IV Vojvođanske konvencije, stoji iza ideje
Republike Vojvodine u federalnoj Srbiji. Vojvodina nije nastala
decentralizacijom Srbije. Vojvodina je entitet koji je nastao van
teritorije Srbije i na osnovu toga ima svoja istorijska prava. Vojvodina
je u sastav Srbije ušla voljom svojih građana, ali nikada nije ušla u
sastav Srbije kao unitarne nacionalne države, već je ušla u Srbiju kao
deo složene države u momentu njenog konstituisanja (Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca 1918. godine, odnosno Federativne narodne Republike
Jugoslavije – 1945. godine). Prestankom postojanja federacije
kao pravnog, političko-ekonomskog i socijalnog konteksta, prestale su da
postoje garancije za položaj Vojvodine unutar Republike Srbije. Zato je
danas na nama Vojvođanima da se, sami i uz pomoć međunarodne zajednice,
izborimo za prava koja Vojvodini kao entitetu pripadaju, odnosno da se
izborimo za adekvatnu, Ustavom garantovanu poziciju Vojvodine u Srbiji.
To svakako podrazumeva jasan Ustavom definisan položaj Vojvodine, sa
pripadajućom zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, pravom na
samostalno ubiranje poreza na svojoj teritoriji, pravom na raspolaganje
svojim resursima uključujući i pravo da povraćaj resursa koji su oteti,
pravom na uređivanje svojih odnosa na osnovu principa zajedništva svih
etničkih grupa, bez isticanja „većinske nacije“ u odnosu na „manjine“.
U ovom momentu – jedino Ustavom definisana pozicija Republike Vojvodine u federalnoj Srbiji to omogućava. Pozicija Vojvodine kao ravnopravne u Srbiji i sa Srbijom. Pozicija u kojoj je Vojvodina u Srbiji, ali ne pod Srbijom.
Zato
je pred nama borba u kojoj ne može biti odustajanja. Vojvodina ima samo
nas koji sebe smatramo Vojvođanima. A Vojvodine će biti onoliko koliko
bude borbe za nju.
Za „Vojvođanski klub“
Dr Branislava Kostić, Predsednica
Dr Branislava Kostić, Predsednica
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése