Ahhoz, hogy elérje a legfejlettebb országokban tapasztalható életszínvonalat, a gazdasági válság óta produkált átlagos fejlődéssel, Szerbiának száz évre van szüksége, írja a Danas.
Ha viszont a válság előtti időszakot vennénk figyelembe, s a szerb gazdaság abban az ütemben fejlődne, akkor a száz év helyett mindössze húszra lenne szüksége az országnak, hogy eljusson a legfejlettebb országokra jellemző életszínvonalra.
A legvalószínűbb, de még ez is optimistának tűnő forgatókönyv szerint, ha Szerbia a gazdasági válság utáni fejlődést produkálja, akkor egy megfelelő államvezetéssel negyven év alatt el lehetne érni a G7-hez, vagyis a Hetek csoportjába tartozó országok (Franciaország, Németország, Olaszország, Japán, Egyesült Királyság, Egyesült Államok) fejlettségi szintjét. Ez az eredménye annak az elemzésnek, amelyet az Európai Újjáépítési és Fejlesztési Banktett közzé a 2019/2020-as évre, amelyben az is szerepel, hogy a rossz államvezetés korrupcióhoz vezet, és az adott gazdasági légkörben nem egyforma feltételek és szabályok vonatkoznak a kereskedelemben résztvevő felekre.
„A szerb államnak különös figyelmet kellene fordítani a jogszabályok betartására, a korrupcióellenes harcra és a magán, valamint állami beruházások növelésére”.
Hargitai Zsuzsanna, az Európai Újjáépítési és Fejlesztési Bank regionális igazgatója elmondta, hogy az intézményük a Szerbiai Vasút és a Szerbiai Villanyszolgáltató reformján is dolgozik.
2019. november 24. [8:58 ]
Nezavidni nalazi izveštaja EBRD-a o tranzicionom napretku u regionu
Ovim tempom Srbija stiže razvijene zemlje za 100 godina
Da
bi dostigla prosečan standard najrazvijenijih zemalja koje čine grupu
G7, Srbiji je potrebno 100 godina ako bi rasla prosečnim stopama rasta
koje je beležila od svetske finansijske krize.
Ako bi pak srpska privreda rasla brzinom iz pretkriznog vremena taj period bi bio nešto manji od 20 godina.
Na
kraju, jedini optimističan, a moguć scenario je da privreda raste
postkriznim stopama uvećanim zbog dobrog upravljanja državom, u kom
slučaju bi Srbija stigla prosek G7 za oko 40 godina.
Ovo je rezultat analize predstavljene u Izveštaju o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj za 2019/20. godinu.
U
proseku za zemlje kojima se bavi EBRD, a to je uglavnom Centralna i
Istočna Evropa i Bliski istok, pristizanje razvijenih zemalja je
produženo za 25 godina nakon krize.
Prema
rečima Matije Romanija, direktora EBRD-a za ekonomiju, politiku i
upravljanje, prosečna godišnja stopa rasta regiona pre krize bila je 5,3
odsto, a nakon krize svega 1,5 odsto.
„Ovo
je svakako delom posledica finansijskih problema, ali mislim da je
dobrim delom kriza poverenja. Za povratak poverenja potrebni su dobro
upravljanje i jake institucije“, ocenio je Romani.
Loše
upravljanje vodi korupciji i nejednakim uslovima poslovanja, što
negativno utiče na privredni rast. Samo upravljanje Helena Švajger, viši
ekonomista u EBRD-u, objašnjava, jeste vezano za vlasti, donošenje
odluka i njihove odgovornosti na svim nivoima.
„Srbiju
je 1990-ih imala jako slabo upravljanje u odnosu na razvijene ekonomije
i većinu zemalja u razvoju. Kasnije je ostvaren dramatičan napredak u
kvalitetu institucija, doduše sa niskog početnog nivoa. Međutim, to je i
dalje ispod nivoa zemalja Centralne i Istočne Evrope i daleko ispod
nivoa razvijenih zemalja“, ocenila je Švajger.
EBRD
je inače smanjio projekciju privrednog rasta Srbije sa 3,5 na 3,2 odsto
u 2019. i na 3,5 odsto u 2020. godini. Ovo je zanimljivo jer je pre
nekoliko dana Narodna banka Srbije uradila upravo suprotno i povećala
projekciju sa 3,5 na 3,6 odsto u ovoj godini.
Peter
Tabak, glavni regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan, istakao
je da nakon visokog rasta u 2018. od 4,4 odsto privredni rast Srbije je
usporio u ovoj godini i to pre svega zbog usporavanja evrozone, a pre
svega Nemačke koja je najveći trgovinski partner Srbije.
„Na
usporavanje u evrozoni utiču i tehnološke promene. Na primer
automobilska industrija prelazi sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem,
na hibridne ili električne motore. Pored toga u poslednje dve godine
menja se i struktura privrednog rasta u Srbiji. Dominira domaća tražnja,
dok je negativan doprinos neto izvoza. Pozitivne promene vidimo u
javnim finansijama. Javni dug je pao na blizu 50 odsto BDP-a. Sada fokus
treba da bude na javnim investicijama, pošto će ulaganja u
infrastrukturu i obrazovanje podstaći privatne investicije“, rekao je
Tabak.
U
izveštaju se navodi da Srbija mora da se posveti rešavanju
institucionalnih uzroka hronično slabog rasta. Od 2010. do 2018. godine
prosečan godišnji privredni rast je svega 1,7 odsto.
„Fokus bi trebalo da bude jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i povećanje privatnih i javnih investicija“, rekao
EBRD
u Srbiji prema rečima Žužane Hargitai, regionalne direktorke EBRD-a za
Zapadni Balkan, ova institucija radi na reformi Železnica i
Elektroprivrede Srbije.
„Moramo da pomeramo planine u procesu korporativizacije javnih preduzeća i ima još mnogo da se uradi“, istakla je Hargitai.Danas, 22. novembar 2019. 14.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése