Saša Janković,
zaštitnik građana RS
11000 Beograd
Deligradska 16
Aniko Muškinja
Hajnrih
Pokrajinski
ombudsman
21000 Novi Sad
Bul. Mihajla
Pupina br. 25
Poštovani,
obraćam Vam se,
radi pomoći, u predmetu S. P. iz Novog Sada.
Gospođa S. P.
rehabilitovana je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu, br. Reh. 7/2010. Odluka je
pravosnažna 22. 2. 2011. godine, a izvršna 9. 10. 2012. godine.
DOKAZ: Fotokopija označenog rešenja u prilogu ovog podneska.
Imenovana, na
osnovu Zakona o rehabilitaciji (Službeni glasnik RS,
br. 92, od 07. decembra 2011. godine), ima sledeća prava:
1.
pravo na priznavanje posebnog penzijskog staža za vreme provedeno o logoru
Bačkom Jarku, u trajanju od 23. januara 1945. godine do 1. 11. 1945. godine, u
dvostrukom trajanju, zatim, pravo na mesečnu naknadu (poseban dodatak), shodno
stavu 1 člana 20 i stava 1 člana 22 navedenog zakona;
2.
„ima pravo na obeštećenje za
nematerijalnu štetu nastalu zbog povrede prava i sloboda (shodno stavu 1 člana
26 istog zakona), u skladu sa zakonom, kojim se uređuju obligacioni odnosi”,
kao i sva prava koja joj po osnovu navedenog zakona pripadaju.
Republički organi
vlasti čine sve, kako bi osujetili ostvarivanje prava rehabilitovanih lica
lica.
O b r a z l o ž e n j e
1. Dana 12. 04. 2012. godine obratio sam se, u ime S. P., Filijali
Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Novom Sadu, radi
priznavanja posebnog penzijskog staža i mesečne novčane naknade (poseban
dodatak)
DOKAZ:
Fotkopija označenog zahteva, u prilogu ovog podneska.
Naslovni organ je
svojim zaključkom, br. 37D-132328-181.60, od 1. 8. 2013. godine „ODBACIO zahtev
... zbog stvarne nenadležnosti”.
Pre donošenja
ovog rešenja, „postupak je prekinut, dok se ne rešeni prethodno pitanje
dostavljanja odgovora nedležnog ministarstva”. Naime, nadležno ministarstvo još
nije donelo uputvo „o načinu postupanja” u ovim predmetima.
DOKAZ:
Fotokopija označenog zaključka i fotokopija Zaključka br. 37-D-
132328-181.10, od
5. 2. 2013. godine u prilogu ovog podneska
Direkcija
Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Novom Sadu, rešenjem,
br. 37-DO-132328, od 23. 08. 2013.
godine, odbio je žalbu protiv navedenog zaključka. U obrazloženju rešenja se
navodi:
„Imajući u vidu
da odredbama Zakona o rehabilitaciji i odredbama Zakona o penzijskom i
invalidskom osiguranju nije propisana nadležnost Republičkog fonda za penzijsko
i invalidsko osiguranje za odlučivanje o zahtevu za priznavanje posebnog staža
primenom člana 22 Zakona o rehabilitaciji, to je prvostepeni organ pravilno
ožalbenim zaključkom odbacio podnesak imenovanog, u smislu citirane odredbe
člana 56, stav 4 Zakona o opštem upravnom postupku.”
DOKAZ
Uvid u označeno rešenje, u prilogu ovog podneska.
2. Ministarstvu pravde – Komisiji za rehabilitaciono obeštećenje sam se
obratio, shodno stavu 1 člana 27 navedenog zakona, u svojstvu poravnog
zastupnika imenovane, još 3. aprila 2012. godine.
DOKAZ:
Fotokopija zahteva, koji je dostavljen navedenom organu,
preporučenom
pošiljkom, br. R-5694831
Pošto taj organ u
zakonskom roku od 90 dana nije odgovorio na ovaj zahtev, bio sam prinuđen da
podnesem tužbu kod Osnovnog suda u Novom Sadu.
DOKAZ:
Fotokopija tužbe, od 03. oktobra 2012. godine.
Tuženi opstruira
parnicu, nedolaskom na ročišta, dovođenjem u pitanje pravo tužilje na naknadu
nematerijalne šteta za psihički bol i pretpljeni strah, jer ova prava „nisu
predviđena odrebom Zakona o rehabilitaciji, kao zakona koji, kao lex specialis, reguliše pitanje naknade
štete po ovom osnovu, a takođe nisu predviđena ni odredbama Zakona o
obligacionim odnosima”.
Ovo mišeljenje
iznosi Odeljenje Republičkog javnog pravobranilaštva u Novom Sadu, iako u
citiranoj odredbi Zakona o rehabilitaciji (član 26., st. 3.) izričito piše da
„rehabilitovano lice iz čl. 7 tačka 5) ovog zakona ima pravo na nakadu
nematerijalne šete za duševne bolove zbog lišenja slobode, u skladu sa zakonom,
kojim se uređuju obligacioni odnosi”.
Tačka 5) člana 7
predmetnog zakona se odnosi na decu, koja su „za vreme trajanja povrede prava i
slobode roditelja... u tim ustanovama sa njima provela deo vremena”.
S. P. je (rođena
1914. godine) sa roditeljima provela vreme u logoru u
Bačkom Jarku, od 23. januara 1945. godine do
1. 11. 1945. godine.
DOKAZ:
Citirane zakonske odredbe, fotokopija rešenja o rehabilitaciji, u
prilogu ovog
podneska.
Na osnovu svega
toga, postavlja se pitanje: Da li i kako rehabilitovana lica mogu ostvariti svoja
prava na osnovu Zakona o rehablitaciji, kada republički organi vlasti vrše
opstrukciju ostvarivanja tih prava? Da li je Zakon o rehabilitaciji donet samo
pro form, da bi se zadovoljili zahtevi Evropske unije? Da
li Srbija želi da obešteti rehabilitovana lica, ili ne?
Naljubaznije Vas
molim, da u interesu poštovanja prava rehabilitovanih građana, preduzmete mere,
u skladu sa Vašim nadležnostima, kako bi se otpočelo da primenom odredaba
Zakona o rehabilitaciji o rehabilitacijom obeštećenju rehabilitovanih lica i
donošenju nedostajućih podzakonskih akata.
S poštovanjem,
Bozoki Antal,
advokat
U Novom Sadu, 20.
9. 2013. godine
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése