Nisam Asad, ali mogu da pogledam – izjavio je pre neki dan čovek koji je svoju predsedničku karijeru bazirao na sloganu sa onih vašarskih majica na kojima piše: „Nisam ginekolog, ali mogu da pogledam!“
Nije arhitekta, ali može da pogleda, nije ekonomista, ali može da pogleda, nije novinar, ali može da pogleda, nije selektor reprezentacije, ali može da pogleda, nije oficir, ali može da pogleda – sve u svemu, očekivano je bilo da se karijera ovog tipa koji uglavnom nije bio ništa ali je uglavnom sve mogao da pogleda, polako približi dugo očekivanom finalu.
Sada je došlo vreme da sa vašarskih majica, pređe na bašarske majice na kojima piše: „Nisam Asad, ali mogu da pogledam!“, upravo zato što se našao u situaciji da je građanstvu, uključujući i studentariju, pao mrak na oči od samozaljubljenog tipa koji o sebi priča u trećem licu jednine i koji se u sve razume i sve može da pogleda, mada postoji velika mogućnost da vam se ono što je on pogledao jednog dana sruči na glavu.
Prošlog ponedeljka oko 22 sata predsednik je, naime, dobio neutaživu želju da se baš tada, u 22 sata, obesi na svoj Instagram i svima poruči da on nije Asad i neće da beži iz zemlje, ma koliko to bila jedna odlična ideja.
– Dobra vest je da neću bežati iz zemlje, a loša vest je da sam rešio da se obesim! – mogao je da poruči predsednik u tom obraćanju oko 22 sata i tako zadovolji sve građane – i one koji su zabrinuti da će pobeći iz zemlje ko Asad, pa šta onda mi da radimo bez njega, kao i one koji bi ipak da čuju nešto novo i originalno, makar to novo i originalno bilo da je nameračio da se besi.
– Međutim, poruka svim hejterima, rešio sam da se obesim samo na Instagram – mogao je predsednik da poentira na kraju tog čudnovatog obraćanja koje je u originalu nastavio jednim važnim obaveštenjem: „Živ sam!“
Da, baš tako je rekao u originalnoj verziji svog vanrednog Instagram obraćanja u 22 sata po srednjoevropskom vremenu, citiramo: „Iako mislite da sam Asad, pa da ću da bežim negde – nisam! Živ sam, ceo život živim ovde u Srbiji, zahvalan svojoj Srbiji, ostaću ovde, ovde mi je mesto, gde ću i da završim!“
Ili kako je jednom lepo napisao aforističar Slobodan Simić: „Rođen sam u Srbiji, od toga ću da umrem!“
Pritom je Simić mislio na građane, nikako na predsednika.
Tako nas je predsednik u 22 sata iz čista mira obavestio da je živ, da nije Asad, da neće da beži i posle smo mogli mirno da spavamo, iako se čini da se on u to vreme obesio na Instagram baš zato što ga je uvatila neka nesanica pa je morao nekom da se poveri, jer ako neko ne mož mirno da spava, on se pravda po Instagramu u sitne sate.
Nije ni čudo da ne može mirno da spava.
Napravio je zemlju u kojoj ljudima padaju renovirani objekti na glavu, u kojoj policija nekažnjeno prebija ljude i šutira ih u testise do amputacije, zemlju gde opštinski uposlenici zaposleni preko stranke i stranačka baraberija biju studente i građane.
Napravio je paradržavu umislivši da je on poslednji kineski car. Okružio se jezivim saradnicima koji su ubeđeni da je on poslednji kineski čmar. I onda se dosetio da protiv njega neko vodi hibridni rat, iako je njegov režim zapravo hibrid svega najgoreg što se dešavalo ovoj zemlji. Kako je to precizno opisao Jovo Bakić, naprednjački režim je sastavljen od žutog ološa i radikalskog šljama, groznog hibrida koji je u stalnoj panici od nekakvog hibridnog rata spolja. Nikako da shate da to nije nikakav hibridni rat, osim ako hibridni rat nije situacija kada pobesneli građani u saradnji sa veselim studentima reše da konačno jednom tipu koji je napravio strava i užas državu, složno kažu: „Ćao predsedniče, vidimo se u nekom drugom horor filmu!“
I da, ako ovih
dana na nekoj blokadi iz kola izađe čovek i poruči okupljenima: „Vozim
trudnog predsednika na aerodrom, kasni na let za Moskvu!“, za svaki
slučaj proverite ko je u vozilu. Možda taj lik ipak nije slučajni
prolaznik sa partijskim zadatkom, nego je krenuo da vozi Asada koji to
nije na avion.
Jer kada ovdašnji Asad ničim neizazvan ponedeljkom u 22 sata objavi da
nije Asad, i neće da beži, onda budite ubeđeni da je stvar upravo
suprotna.
Danas, 12. decembar 2024. 10.
https://www.danas.rs/kolumna/dragoljub-petrovic/cao-predsednice-vidimo-se-u-nekom-novom-horor-filmu/
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése