Evropski komesar za proširenje i premijerka Srbije Ana Brnabić; foto: Tviter
Autorski tekst izvršnog urednika portala European Western Balkans originalno objavljen u nedeljniku NIN.
Neotvaranje novih poglavlja u 2020. zbog očiglednog urušavanja demokratije i vladavine prava je zaista dobra vest, budući da ruši dugo održavanu iluziju da se ovakvom politikom zemlja može voditi ka članstvu u Evropskoj uniji.
Odluka država članica Evropske unije da se u 2020. godini Srbiji ne otvori nijedno poglavlje u pregovorima o pristupanju predstavlja šamar vlastima u Beogradu i jasnu i nedvosmislenu poruku da Srbija sa ovakvim stanjem demokratije i vladavinom prava nema nikakvu perspektivu članstva u EU.
To je već drugi put ove godine da određene države članice, nezadovoljne vladavinom prava i stanjem demokratije u Srbiji, ne pristaju da se u pregovorima napravi čak ni taj simboličan korak. Događa se, dakle, ono na šta su stručnjaci za evropske integracije godinama upozoravali, a to je da se urušavanjem demokratije gubi evropska perspektiva koju ne mogu povratiti ni ekonomske reforme, kojima se vlasti u Beogradu toliko hvale, niti dijalog sa Prištinom, na kojeg uporno svaljuju krivicu za spor napredak na evropskom putu.
Ovu godinu su obeležili brojni problemi u vezi sa demokratijom u Srbiji koji su privukli pažnju međunarodne javnosti. Održani su izbori sa upitnom legitimnošću, koji su rezultirali parlamentom bez opozicije i odsustvom političkog pluralizma. Tokom sporno uvedenog vanrednog stanja parlament je bio skrajnut, a novinari hapšeni. Nakon izbora je nad građanima vršeno policijsko nasilje, a vlast je sprovodila istragu kritično nastrojenih medija i nevladinih organizacija.
Veći deo ovih problema našao se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji, kao i u saopštenjima različitih grupacija u Evropskom parlamentu. Socijalisti i demokrate su čak otišli toliko daleko da nazovu ovogodišnje izbore „ruganjem demokratiji“. Dosta kritičan izveštaj o izborima imao je i OEBS, a „Fridom haus“ je Srbiju na proleće svrstao u hibridne, odnosno tranzicione režime. Bilo je stoga sasvim očekivano da to što Srbija svakoga dana sve više liči na postsovjetsku diktaturu a sve manje na evropsku demokratiju ima posledice i po evropski put zemlje.
Dosta se prašine podiglo oko izjave poslanice u Evropskom parlamentu i izvestioca grupe Zelenih za Srbiju Viole fon Kramon Taubadel, koja je neotvaranje novih poglavlja sa Srbijom pozdravila kao „dobru vest“. Predstavnici vlasti su okarakterisali njenu izjavu kao izraz „esencijalne mržnje“ prema Srbima i srpskom narodu, implicitno je dovodeći u vezu sa fašizmom.
Međutim, iako nespretno sročena, ova izjava Viole fon Kramon Taubadel dobro pogađa suštinu, budući da neotvaranje poglavlja zaista jeste dobra vest za svoje one koji žele da vide Srbiju kao demokratsku državu i kao članicu Evropske unije, budući da jasno ukazuje na ključne probleme i utvrđuje odgovornost za njih.
Naime, otvaranje jednog novog pregovaračkog poglavlja ne bi predstavljalo krupan korak u procesu evropskih integracija Srbije, ali bi predstavljalo simboličnu pobedu vlasti u Beogradu. Ne bi bio prvi put da predstavnici vlasti, zajedno sa njima bliskim medijima i političkim komentatorima, proglašavaju jedno otvoreno poglavlje za nešto vredno slavlja. Ovako više nema nikakvog spora oko toga da je evropski put Srbije zaustavljen, kao i da je zaustavljen upravo zbog stanje demokratije i vladavine prava.
Bila bi još bolja vest, međutim, kada bi ovakve odluke država članica bile praćene i adekvatnom retorikom najviših evropskih zvaničnika. Kada bismo, umesto uobičajenih floskula o napretku na evropskom putu, od predsednice Evropske komisije ili komesara za proširenje čuli da je evropski put Srbije zaustavljen zbog zabrinjavajućeg stanja demokratije i odsustva vladavine prava. Time bi bilo onemogućeno vlastima u Srbiji da prebacuju krivicu za neuspeh u evropskim integracijama na druge.
Ne treba zaboraviti i da je proces pregovora Srbije o članstvu u EU tekao izuzetno sporo i prethodnih godina. Mandatar Aleksandar Vučić je 2016. u svom ekspozeu najavio puno usaglašavanje sa zakonodavstvom EU i zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do 2019. godine, ali je umesto toga do kraja 2020. godine Srbija otvorila svega 18 od 35 poglavlja i zatvorila dva. Iz godine u godinu se događalo da je Srbija otvarala manje poglavlja nego što je Vlada najavljivala, što je i tada tumačeno nezadovoljstvom država članica stanjem u oblasti vladavine prava.
Stručnjaci za evropske integracije su sve vreme tvrdili da je evropski put Srbije ovim usporenim tempom praktično zaustavljen, ali je tu tezu bilo teže dokazati široj javnosti kada su nekakva poglavlja ipak otvarana, a vlast dobijala ohrabrenja od strane visokih evropskih zvaničnika.
Zbog toga je neotvaranje nijednog poglavlja u 2020. godini, uistinu dobra vest. Ako je zbog nedostatka vladavine prava i demokratije evropska perspektiva dovedena u pitanje, onda je bolje da to bude jasno rečeno. Sve drugo škodi kredibilitetu pregovaračkog procesa i omogućava vlasti da održava iluziju o evropskom kursu zemlje i svaljuje krivicu za sopstvene neuspehe na druge. Uspostavljanje demokratskih institucija i vladavine prava je isključivo njena odgovornost.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése