A szerb hatalmi szövetség (haladók + szocialisták + VMSZ + hasonszőrűek) behatol a társadalom minden pórusába, bekebelezi (vagy éppen eltapossa) az intézményeket. Még azokat is, amelyeket már korábban sikerült semlegesíteni, ellehetetleníteni, kinyírni…
A nemzeti tanácsokból eddig sem
származott különösebb haszon, hiszen nem tudták jelentősebben (vagy
egyáltalán) befolyásolni a nemzeti közösségek sorsát. A
törvénymódosításoknak köszönhetően a látszat-hatáskörüket is
megnyirbálták. A politikai „hiénák” azonban ezekre a közéleti cafatokra is rávetik magukat.
A csillapíthatatlan étvágyú rezsimnek ugyanis lépten-nyomon bizonyítania kell a dominanciáját és a gátlástalanságát.
A nemzeti tanácsi választasok kampányát
“természetesen” számos szabálytalanság és rendellenesség jellemzi: a
külön választói névjegyzékek körüli manipulációktól kezdve, a kampány részleteit elhallgató „többségi” (értsd: a rezsim csizmája alatt működő) médiumok magatartásáig.
Egyértelmű, hogy
a Vučić-féle hatalom azokat a kisebbségi pártokat akarja látni a nemzeti közösségek intézményeinek, így a nemzeti tanácsok élén is, amelyek hűségesen szolgálják a rezsimet,
és segítenek annak a hazug és undorító propagandának a terjesztésében, miszerint a szerbiai kisebbségek maximális jogokat élveznek.
A haladók tehát a „csúcsról” leviszik a nyomasztó, fojtogató légkört a nemzeti tanácsok szintjére (is).
Miközben a VMSZ vezetői kijelentik, hogy nem óhajtanak Koszovóról beszélni, addig a délvidéki magyarság gondolkodó része feltészi magának a kérdést:
hogyan lehetséges, hogy a szerb hatalom legszélesebb körű autonómiát
követel a koszovói szerb községek közössége számára, ugyanakkor pedig a
Szerbia területén élő nemzeti közösségektől (a nagyon szófogadó
kisebbségi pártok kivételével) jóformán megvonja a politikai tevékenység
jogát, terét. Sőt, a kisebbségi önkormányzatok (vagyis nemzeti
tanácsok) működését is megbénítja, vagyis kizárólag a rezsimhez
dörgölőző pártok semmittevésének a szintjére zülleszti?
A fentiekből kifolyólag
a VMSZ totális uralmat és kontrollt gyakorolhat a magyar nemzeti közösség intézményei felett
– beleértve az MNT-t is.
Ez persze aligha mondható furcsának, ha szem előtt tartjuk azt a már-már szélsőséges lojalitást,
amely odáig vezetett, hogy a VMSZ-es képviselők mégcsak nem is
tartózkodtak, hanem a szerbekkel együtt megszavazták, hogy Délvidék
Magyarországtól való elcsatolásának évfordulója „vajdasági ünnep”
legyen. Hiába nem ért egyet ezzel a bázis (a délvidéki magyarság
többsége)….
(Részben a voice.org.rs nyomán, fotó: novosti.rs)
Naprednjaci preuzimaju kontrolu nad manjinskim nacionalnim savetima
Burno i bez javnosti na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina
Izbornu kampanju za izbore nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji prate brojne neregularnosti, a najveći broj njih usmeren je ka tome da vladajuća koalicija u Srbiji preuzme kontrolu i nad ovim telima manjinske samouprave, upozoravaju sagovornici VOICE-a. Dodaju i da pored „uobičajenih“ manipulacija (vidi okvir) situaciju otežava to što „većinski“ mediji ne prate kampanju, što država ne učestvuje finansijski u izborima, kao i to što izostaje kampanja za upis u poseban birački spisak. Utisak je, kažu, da ni aktuelnim predstavnicima nacionalnih manjina ne odgovara veliko biračko telo, već da žele sa malo glasova da preuzmu/zadrže kontrolu nad savetima.
Upravo na to je upozorila i narodna poslanica Olena Papuga, inače nosilac liste Rusinska liga, kada je uputila pismo šefu Misije OEBS-a u Srbiji Andreu Oriciju u kojem je zatražila podršku te organizacije u ostvarivanju prava manjinskih zajednica u Srbiji utvrđenih zakonom. Papuga je u pismu ukazala na brojne malverzacije i optužila vladajuću stranku da namerava da nametne prevlast u nacionalnim savetima, te da zloupotrebe vezane za upis u birački spisak i kupovina glasova “u velikoj meri ugrožavaju ili čak potpuno obesmišljava smisao i samu suštinu ovih izbora”.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina (NSNM) su tela preko kojih njihovi pripadnici ostvaruju Ustavom zajamčenu samoupravu u četiri oblasti: obrazovanju, kulturi, informisanju, te upotrebi jezika i pisma. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sredinom avgusta raspisalo je izbore za 4. novembar, članove NSNM biraju 22 manjinske zajednice, od čega četiri putem elektorske skupštine (makedonska, hrvatska, crnogorska i ruska), a ostalih 18 na neposrednim izborima. Rok za predaju lista za izbore putem elektorske skupštine istekao je 4. oktobra, a rok za predaju lista za neposredne izbore ističe 15 dana pre održavanja izbora (20. oktobra). Takođe, ministarstvo je saopštilo da je po preseku stanja 15. avgusta u poseban birački spisak bilo upisano skoro 475.000 građana.
Saveti za samoizolaciju
Dugogodišnja mirovna i građanska aktivistkinja Aida Ćorović za VOICE ocenjuje da je vlastima, i ranijim i aktuelnim, od izuzetne važnosti svaka vrsta kontrole građana. Navodi i da nacionalne manjine u Srbiji ni posle demokratskih promena nisu doživele punu involviranost u javni život Srbije, zbog čega se ravnopravnost, uglavnom, očituje u deklarativnom poštovanju manjinskih prava.
– Dolaskom SNS na vlast, situacija postaje još gora i sada je nedvosmisleno jasno da su srpske političke elite izabrale segregativni umesto integrativnog pristupa u rešavanju manjinskih pitanja. Nacionalni saveti u tome imaju svojevrsnu ulogu, jer su, po mom mišljenju, od samog njihovog osnivanja, oni više bili poluga autosegregacije i samoizolacije, nego što su bili mehanizam poštovanja i primene manjinskih prava. Po sistemu Divide et impera, srpske političke elite zauzdavaju, kontrolišu, oslabljuju i razvodnjavaju uticaj manjinskih zajednica i skreću im pažnju sa gorućih pitanja države. Dok se bave sopstvenim, malim interesima i ratovima vezanim za otimanje uticaja u NSNM, država lako razbija i minorizuje uticaj manjina na ključna pitanja naše zajedničke države – upozorava Ćorović.
Boris
Varga: Videćemo da li će naprednjaci preneti svoju atmosferu „s vrha“ u
manjinske samoupravne enklave, a ako se po jutru, po početku
predizborne kampanje, poznaje dan – ukazuje na to da hoće.
Politikolog Boris Varga za VOICE ocenjuje da se manjine smatraju plenom partija na vlasti, iz čega se izrodila i fraza o „lojalnim manjinama“ kakvi su, na primer Rusini i „nelojalnim“ kakvi su Albanci.
– Kod malobrojnih manjina, gde nema glasova potrebnih za podršku partijama na vlasti na republičkim izborima, priča o manjinama koje tobože „u Srbiji imaju veća prava nego u EU“ je politički marketing svake garniture na vlasti – za unutrašnje potrebe i za potrebe pred međunarodnom zajednicom – ocenjuje on. Naivni smo, dodaje Varga, ako mislimo da će ovaj „plen“ stranke na vlasti napustiti ili prepustiti opoziciji tek tako, jer je isto radio i DS.
– Videćemo da li će naprednjaci preneti svoju atmosferu „s vrha“ u manjinske samoupravne enklave, a ako se po jutru, po početku predizborne kampanje, poznaje dan – ukazuje na to da hoće – kaže on.
Bivša zamenica Pokrajinskog ombudsmana zadužena za zaštitu prava nacionalnih manjina, pravnica Eva Vukašinović za VOICE kaže da bi nacionalni saveti trebalo da imaju više ovlašćenja, a depolitizacija je, po njenim rečima, nemoguća, jer se oni, kroz četiri oblasti za koje su nadležni, zapravo bave politikom.
– To je stvarno dobra stvar, ta departizacija, da se eliminiše negativan uticaj političkih stranaka, ali ga je nemoguće izvesti. Prvo, tehnički je nemoguće, jer ne morate biti član neke opcije da zastupate njene interese. Sa druge strane, možete da budete član političke stranke i da pozitivno radite za celo okruženje, ceo nacionalni savet. Jedno drugo ne može da isključi – rekla je Vukašinović.
Tišina na putu ka EU
Jedna od nejasnoća je i da li je vlasti kontrola nad nacionalnim savetima neophodna kako bi se u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji ućutkali disharmonični glasovi i prikrili problemi koje bi oni preko svojih matica, članica EU, mogli da pokrenu, u svetlu Akcionog plana za nacionalne manjine u okviru Poglavlja 23. Profesor Univerziteta Rutgers iz Nju Džerzija Tibor Purger upozorava za VOICE da je suština svake vlasti u pokušaju da kontroliše što više aspekata društvenih kretanja, ukazujući na to da je u Srbiji odnos pojedinih nacionalnih manjina prema državi i “matici” veoma složen, zbog čega vlast teži za “istorijski najboljim vezama”, poput onih na relaciji Beograd-Budimpešta. Tako se, kaže Purger, kontrolišu čak i nepostojeće težnje određene manjine, odnosno obezbeđuje njihova lojalnost.
– Nije slučajno što neprikosnoveni vođa vojvođanskih Mađara, pri tom predsednik Skupštine Vojvodine, izjavljuje kako nikad neće govoriti o Kosovu, dok se njegovi glasači zacelo pitaju kako je moguće da Beograd zahteva potpunu autonomiju za zajednicu srpskih opština na Kosovu, a “svojim manjinama” bi čak zabranio političko delovanje, a kamoli samoupravu – kaže Purger. Napominje i da u slučajevima pojedinih manjina u Srbiji ne postoji uspešan međudržavni odnos sa maticama, zbog čega je vlast u stalnom konfliktu.
– Deo razloga dalje leži i u obavezi srpske vlade da u okviru pregovora o priključivanju EU demonstrira visok nivo realizovanih prava manjina – a kontrolisani nacionalni saveti joj dobro dođu kao provereni svedoci – smatra Purger.
Brojne neregularnosti
Karikatura: STUPS
Kampanja za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina prate brojne nepravilnosti, ali samo retke dospeju do „većinskih“ medija. Od pritisaka da se izađe i glasa za određene liste, preko pretnji gubitkom radnog mesta čak i u slučaju javne podrške nepoželjnim listama, pa sve do gušenja demokratskog dijaloga uz pomoć privatnih manjinskih medija. Do sada je zabeleženo sumnjivo masovno upisivanje u poseban birački spisak, brojne opstrukcije različitih nivoa vlasti poput uskraćivanja prostora za prikupljanje potpisa za listu, zatim brisanje aktuelnog člana nacionalnog saveta sa posebnog biračkog spiska, ali i pretnji fizičkim nasiljem da se „nepodobna“ lista povuče.I Boris Varga smatra da su nacionalne zajednice slabe da same izdejstvuju veća prava za sebe, ali da one s maticama u EU imaju šansu da stave veto ne samo na pojedina poglavlja, već i na ceo proces integracije Srbije u EU.
– To su, recimo, zajednice traumirane ratovima iz 90-tih, poput hrvatske, ili imaju nerešena pojedina pitanja, poput Rumunije i pitanja rumunske i vlaške zajednice. Videli smo da u procesu poslednjih izmena u zakonu o nacionalnim savetima, manjine i pored pregovora Srbije sa EU nemaju snagu da utičuna njihov sadržaj. Poglavlje 23 je šansa za manjine koje imaju spoljne veto aktere – ističe Varga.
Eva Vukašinović podseća da se ranije problemi u bilaterali nisu odražavali na položaj nacionalnih manjina, da nisu podizali tenzije niti dovodili do porasta broja incidenata. Navodi i da pitanje manjina postaje unutrašnje tek kada zemlja postane članica EU, dok se u procesu pridruživanja ono posmatra iz ugla poštovanja zakonske regulative.
– Svaka država propisuje sopstvene standarde i pitanje je samo postupanja po svojim zakonima. Dakle, ako imate neki zakon koji nešto propisuje i garantuje nacionalnim manjinama, da li vi to poštujete ili ne. Da li, recimo, manjine imaju udžbenike na svom jeziku, što je država garantovala, ili nemaju – kaže Vukašinović ističući da je u Srbiji uvek bilo problema s primenom, a ne sa zakonskim okvirom.
Aida
Ćorović: Kontrola nad Bošnjacima prouzrokovana je jedino i isključivo
stvaranjem daljih podela i zloupotrebom ove etničke zajednice u mogućim
“obaranjima” ruku sa Bosnom i Hercegovinom (foto: Medija centar Beograd)
Aida Ćorović podseća da je aktuelna vladajuća garnitura dojahala „na talasu međuetničke, religijske i rasne mržnje“ i da ne zna da se ponaša drugačije, zbog čega je EU i ne interesuje. Kontrolu nad Bošnjačkim nacionalnim većem ne vidi u posebnoj korelaciji sa uticajem Turske u Srbiji i podseća na prisan odnos Aleksandra Vučića i Redžepa Taipa Erogana.
– Vučiću nije potreban “provodnik” i “telal” u odnosu prema Erdoganu i Turskoj. Pre će biti da je situacija obratna i da je trojici bošnjačkih lidera potrebna milost i lepa reč Aleksandra Vučića kod sultana Erdogana. Kontrola nad Bošnjacima prouzrokovana je jedino i isključivo stvaranjem daljih podela i zloupotrebom ove etničke zajednice u mogućim “obaranjima” ruku sa Bosnom i Hercegovinom, u držanju šape nad protokom i trgovinom narkotika i oružija, ali i zbog svake druge vrste manipulacije koja će permantno držati “dimnu zavesu” nad Sandžakom i sprečavati svaku normalizaciju odnosa, kako unutar bošnjačke zajednice, tako i na međuetničkom planu – upozorava Ćorović.
Problematični mediji i finansije
Eva Vukašinović upozorava da „većinski“ mediji ne prate kampanju, jer ih to ne interesuje, iako bi njihova uloga morala biti značajnija i uključivati i edukativni momenat, dok Purger upozorava da javni servisi moraju da obrate više pažnje i na izbore i na ostala pitanja vezana za položaj nacionalnih manjina u društvu.
– Sumnjam međutim da bi oni, pod današnjim okolnostima podređenosti političkim vlastodršcima, mogli da ponude široku i objektivnu sliku stanja i problema, bilo u većinskim, bilo u manjinskim segmentima društva – kaže Purger
Tibor
Purger: Podređenost SVM u pokrajinskoj skupštini najbolje se videla na
tome da njegovi predstavnici nisu smeli ni da se uzdrže od glasanja o
“prazniku” Vojvodine, a kamoli da glasaju protiv
Varga, koji je nedavno imenovan za direktora Novinsko izdavačke ustanove „Ruske slovo“, navodi da je, u skladu sa pravilima praćenja predizbornih kampanja koje je odredila RRA, predviđeno da na RTV 2 i Trećem programu radija RTS emisije na jezicima nacionalnih zajednica prate izbore za NSNM u specijalnim terminima. Kada je u pitanju program na srpskom jeziku na RTV 1 i RTS, Varga ističe da vesti iz manjinskih zajednica tu skoro da ne postoje ni mimo predizborne kampanje.
– Neko bi mogao da zaključi da je koncept multikulturalnosti ipak određena ekskluzivnost izvan građanskog koncepta, ali u ovom slučaju je ipak reč o Srbiji koja je daleko od građanskog demokratskog društva i tu se radi samo o paralelnim svetovima ineteresa raznih nacionalnih zajednica – kaže Varga.
Za izbornu kampanju ne izdvaja se novac iz budžeta, kao što je slučaj sa svim ostalim izborima, zbog čega takmičenje za glasove manjinskih birača, po Purgerovoj oceni, nikako nije ravnopravno, a samim tim ni potpuno legitimno.
– Kao što je uostalom u celom srpskom društvu, tako i među manjinama, ili barem u nekim slučajevima, politički monopol onih snaga ili stranaka koje su prve došle “na položaj” skoro je potpun – kaže Purger.
Kontrola jednako ućutkivanje
Profesor Tibor Purger za VOICE probleme sa kojima se susreću manjine ilustruje na primeru Mađara čiji nacionalni savet je, prema njegovim rečima, pod dvostrukom kontrolom – Beograda i Budimpešte.Varga navodi da je neravnopravan sistem stvorila sama država kako bi pobeđivale manjinske liste bliske strankama na vlasti, koje mogu da im pruže odgovarajuću logistiku i materijalnu podršku. Dodaje da po pitanju NSNM postoji niz nedorečnosti koje onda postaju pogodno tlo za manipulaciju.
– SVM uživa punu kontrolu nad institucijama od značaja za mađarsku manjinu, i kroz neviđenu finansijsku i političku podršku mađarske vlade, SVM oslobađa Beograd brige za finansiranje manjinskih potreba, s jedne strane, i omogućava ućutkivanje “nepoželjnih” težnji svoje manjine za demokratskijim odnosom. Mađarska vlada istovremeno “kupuje” ogromnu većinu glasova dvostrukih državljana za sopstvene domaće svrhe, kao što smo videli u dva poslednja izborna ciklusa za njihov parlament. Beogradska vlada, pak, dobija lojalnu manjinsku vlast – čak do ekstremne mere da manjinski predstavnici glasaju za predloge koje sopstvena baza u potpunosti odbacuje – rekao je Purger. Primer tog sadejstva najbolje se, kaže video prilikom proglašenja Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, u novembru 1918. godine za „ praznik Vojvodine“.
– Podređenost SVM u pokrajinskoj skupštini najbolje se videla na tome da njegovi predstavnici nisu smeli ni da se uzdrže od glasanja o “prazniku” Vojvodine, a kamoli da glasaju protiv – ocenjuje Purger.
– U ovim poslednjim izmenama zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ključni je nedostatak administrativno-pravno definisanje šta su nacionalni saveti. Po potrebi ih se tretira kao deo državne hijerarhije, a izbore organizuje Republička izborna komisija, a po potrebi skoro kao nevladin sektor – upozorio je Varga.
Ingerencije vs predzborna obećanja
Sagovornici upozoravaju da je, paradoksalno, suština kampanje da se ne priča o suštinskim pitanjima, a da je to moguće upravo jer ni sami pripadnici nacionalnih manjina nisu u potpunosti upoznati s ingerencijama nacionalnih saveta.
– Manjinski, lokalni lideri se ni u čemu ne razlikuju od “velikih vođa”, zajednička im je arogancija, hipokrizija, neskrivena želja za moći i svako odsustvo morala i brige za građane. U tom smislu, njima ne pada na pamet da bilo o čemu informišu građane, svoje birače, njih isključivo i jedino interesuje podela ili supremacija nad tim malim plenom – rekla je Ćorović.
Purger upozorava da se nacionalne manjine suočavaju s odlivom mladih i sposobnih, pa čak i penzionera, a da nacionalni saveti nemaju ni volje ni snage da kroz političko delovanje nateraju državu da hrabro donosi neophodne odluke.
– U izvanredno centralizovanoj državi kao što je današnja Srbija, u većini ovih oblasti poslednju reč ima centralna vlast, pa se skoro ništa ne može postići bez saglasnosti odnosno volje i dobrog upravljanja (good governance) onih koji su na vlasti. A način uticanja na njih u demokratiji treba da bude političko delovanje, što zakon savetima sve više uskraćuje, a premijerka bi im naprosto zabranila – kaže Purger.
Eva Vukašinović: U Srbiji uvek bilo problema s primenom zakona, a ne sa zakonskim okvirom.
– Možda zato pitanje tih izbora i ne privlači toliko birače. Uostalom, i u prošlim kampanjama manjinski birači nisu uvek baš najbolje znali koje su to tačno kompetencije – ističe Varga. Upozorava i na dvojak problem sa biračkim spiskom: s jedne strane postoji želja za što manje izašlih, kako bi lojalni došli više do izražaja, a da sa druge strane je intencija da se u posebne biračke spiskove upiše što više birača, čak i onih koji nemaju veze sa određenom nacionalnom zajednicom.
– Treba o tome voditi računa i na kraju izbora napraviti ozbiljnu analizu upravo broja upisanih birača – istakao je Varga, upozorivši na prisutnu kupovinu glasova i razne poklone kojima se pridobija naklonost birača.
Dalibor Stupar (VOICE)
Posted on October 13, 2018
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése