Јун
2020
1.Увод и
сажетак
Према преговарачком оквиру за преговоре о приступању ЕУ
са Србијом, Комисија ће редовно
обавештавати Савет и извештавати
га два пута годишње о стању напредовања преговора
у оквиру поглавља „Правосуђе и
основна права”и „Правда, слобода и безбедност”.
Ово је Non paper
о владавини права за Србију. Сврха овог Non
paperа је да пружи
преглед напретка Србије у поглављима
23 и 24, углавном од последњег
Non paper-а представљеног у новембру 2019; и релевантне статистичке податке за 2019. годину.
Заснован је на прилогу Србије пакету
проширења. Поред тога, коришћен
је низ другихизвора,
укључујући експертске мисије, извештаје о надгледању међународних организација и цивилног друштва, и прилога
држава чланица.
Током извештајног периода, Србија је остварила напредак у
многим областима, док је у другим
у озбиљним кашњењима. Србија мора
убрзати реформе у кључним областима независности
правосуђа, борбе против корупције, слободе медија, домаћег поступања са ратним злочинима и борбе против
организованог криминала. Пандемија COVID-19 створила
је додатне изазове у овој области, истовремено
доприносећи одређеним објективним
кашњењима у раду Србије на њеном програму владавине права.
У поглављу
23, процес уставних реформи, који има за циљ да ојача независност и одговорност правосуђа, још увек је на
чекању до парламентарних избора 2020.године.
Кашњење у усвајању уставних амандмана има утицаја
на израду и усвајање пратећегзаконодавства.
Процес уставне реформе требало
бинаставити на транспарентан и
свеобухватан начин што је пре
могуће, укључујући и припрему
потребног пратећег законодавства. Број заосталихстарих извршних
предмета се даље смањује, а
настављени су напори на
уједначавању судске праксе.
Ступање на снагу новог усвојеног законодавства о спречавању корупције, предвиђеноза септембар
2020. године, припрема се јачањем ресурса и
капацитета Агенције за борбу против
корупције. Група држава Савета
Европе против корупције (GRECO) тек би
требалода
процени ово законодавство. Закон о финансирању политичких активности мора бити додатно измењен како би се у
потпуности ускладио са свим препорукама
Канцеларије за демократске
институције и људска права Организације за европску безбедност и сарадњу (OSCE/ODIHR). Увођење посебних одељења за сузбијање корупције у вишим
тужилаштвима почиње да даје резултате, а број првостепених пресуда, након кривичних гоњења специјалних одељења, расте.
Међутим, утицај на случајеве
корупције на високом нивоу још није опипљив.
У погледу основних
права, Влада је у јануару 2020.годинеусвојила
нову медијску стратегију
израђену на транспарентан и
инклузиван начин. Реновирање затвора настављено
је у складу са стратегијом за смањење пренасељености. Међутим, усвајање закона о Заштитнику грађана, антидискриминацији, родној равноправности и малолетним преступницима озбиљно касни.
Случајеви претњи и насиља над новинарима и
даље су забрињавајући, а целокупно окружење за слободу изражавања без ометања потребно је додатно ојачати, укључујући и
праксу. Као корак у том правцу, Заштитник грађана
је 22. маја 2020. потписао споразум са представницима седам медијских удружења и сватри
новинарска синдиката о успостављању платформе за регистровање случајева притисака на новинаре и друге
медијске актере и угрожавања њихове безбедности.
Споразум може допринети заштити права новинара и њихове сигурности
Транспарентност власништва
над медијима и расподеле јавних средстава, посебно на локалном нивоу, такође би
требало побољшати.
У поглављу
24 предузети су кораци реформи у многим областима, попут управљања границом (укључујући потписивање споразума
о статусу са ЕУ, који ће, након ратификације, омогућити распоређивање тимова
Европске пограничне и обалске страже са
извршним овлашћењима дуж границе Србије са ЕУ), поступци за азил и интеграција успешних азиланата. Предузети су кораци и у
борби против тероризма и прања новца уз усвајање
нових стратешких докумената, а
који се тичу сарадње у области дроге и правосудне
сарадње. То још мора резултирати бољим резултатима у борби против организованог криминала, као и
проактивнијим приступом у финансијским истрагама, одузимању имовине и заплени.
Србија спроводи
акционе планове који су
усвојени у јулу 2016; пре
отварања приступних преговора
о поглављима 23 и 24. Србија
је још увек у процесу измене својих
акционих планова са мерама
оријентисаним ка испуњавању привремених мерила
из заједничких позиција ЕУ за та два поглавља.
[…]
Током
извештајног периода уочена је неуравнотежена заступљеност различитих политичких
ставова од стране јавних емитера. Упркос повећању накнаде за претплату од 10% у
јануару 2020. године, привремена природа модела финансирања - комбинација
претплате, буџетских субвенција и комерцијалних доприноса - оставља јавне
емитере рањивим и зависним. Политички и економски утицај на медије и даље
изазива забринутост. Нова медијска стратегија Србије идентификовала је
недостатак транспарентности у власничким структурама и недостатак правичности у
финансирању из државних ресурса, као што су суфинансирање медијског садржаја и
рекламних фондова из државе, државних предузећа и буџета јединица локалне
самоуправе. Стратегија је такође указала на непостојање одговарајућих
критеријума и механизама за процену постојања медијског плурализма у Србији и
идентификовала мере чији је циљ решавање ових питања. Неколико компанија је
купио Телеком Србија, чији је већински акционар држава. У једном случају,
недостатак договора о обнови уговора о дистрибуцији са кабловском телевизијом
довео је до пада приступа јавности различитим медијима. Процес приватизације
медијског сектора тек треба да буде завршен. Пандемија COVID-19је резултирала смањењем
прихода од реклама и погоршањем економске ситуације медија у Србији.
[…]
У свом четвртом мишљењу о примени Оквирне конвенције о националним мањинама, Саветодавни
комитет Савета Европе утврдио
је значајну неподударност у заштити права мањина
између Аутономне покрајине
Војводине и других делова Србије,
препоручујући да заштита
националних мањина ван АП
Војводине буде унапређена. Саветодавни
комитет је, такође, нагласио
потребу успостављања одрживог
оквира за прикупљање података и
ревитализацију међуетничких односа, узимајући
у обзир потребу за укључивањевећине у интеграцију и укључивање
националних мањина. Фонд за националне
мањине је додатно повећан. Направљен је каталог најчешћих албанских имена и презимена, како би се та имена могла
тачно уписати у матичне књиге.
Локалнисавети за међуетничке односе основанису у свим општинама (73) у којима је таква обавеза предвиђена законом. Међутим,
потпуно спровођење њиховог мандата тек
битребало
да сеоствари јер чланови
савета нису увек били номиновани или се савети не састају често. Упркос законској обавези да
се узме у обзир етнички састав становништва, националне
мањине су и даље недовољно
заступљене у државној управи.
Процес припреме и штампања уџбеника на језицима мањина настављен је и
дао је позитивне резултате.
Осигурано је додатних девет уџбеника на албанском језику, али потребно је још рада да би се овај задатак завршио.
Усвојени су нови наставни програми за наставу српског
као нематерњег језика.
Објављивање уџбеника на језицима мањина за употребу у средњим школама и даље је ограничено.
Приступ верском богослужењу на језицима мањина
тек треба да буде омогућен широм Србије. Јавно емитовање на језицима мањина још увек није довољно проширено ван територије
АП Војводине. Након процеса приватизације медија, емитовање програма на
језицима мањина остаје ограничено.
[…]
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése