2021. július 24., szombat

Restitucija: "Srbija kad preuzme obavezu ona će je izvršiti"

Oko 300.000 građana u više od 70.000 predmeta čeka vraćanje imovine, u naturi ili novčano.

Sledeće godine 31. marta trebalo bi da počne obeštećenje onih koji će umesto oduzete imovine dobiti novac. Odšteta je 15 odsto procenjene vrednosti. Planirano je da isplata traje 12 godina. Izuzetak su stariji od 70 godina koji će biti isplaćeni u roku od pet godina, a oni koji imaju više od 65 - za deceniju.

Posle 63 godine od nacionalizacije i šest odlaganja za 11 godina od usvajanja Zakona o restituciji, konačno bi trebalo da počne i isplata obeštećenja. U Agenciji za restituciju tvrde da ovoga puta nema pomeranja roka, prenosi RTS.

Jedan od naslednika imovine Katarina Kranjec žalila se na rešenje o obeštećenju, umesto novca želi imovinu u vrednosti one koja je njenoj porodici oduzeta na Vračaru.

Restitucija: Isplaćuje se 15 odsto vrednosti imovine

"Preko 700 kvadratnih metara gradskog građevinskog zemljišta, nekoliko stanova, ukupno 193 metra kvadratna. Obeštećenje odbijam, državne imovine ima dovoljno za zamensku restituciju", kaže Kranjec.

To je za Agenciju za restituciju neozbiljan argument, baš kao i onaj da nema dovoljno novca za obeštećenje u budžetskom Fondu koji je formiran 2010 godine. Puni se od privatizacija i konverzija - prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu.

"Davanjem imovine u kompenzaciju država bi verovatno ostala bez imovine"

Strahinja Sekulić iz Agencije za restituciju ističe da procenjena vrednost imovine koja ne može da se vrati je preko 13 milijardi evra i davanje neke druge državne imovine u kompenzaciju za to bi dovelo bi do toga da bi Srbija verovatno ostala bez imovine a da se ne bi svima izašlo u susret.

Komunisti oteli, nove vlasti ćute

"Koliko ja znam Narodna banka već sad ima oko 150 miliona evra ali to morate proveriti sa NBS. Srbija kad preuzme obavezu ona će je izvršiti", poručuje Sekulić.

Strahuje se da neće biti novca ni za ovo "mizerno obeštećenje"

Ipak, sa druge strane, u Mreži za restituciju strahuju da se budžetski Fond za te namene ne puni dovoljno i da neće biti novca ni za ovo, kako kažu, mizerno obeštećenje.

Kao i pojedini naslednici, podsećaju da državne imovine ima u izobilju. Naturalnu restituciju vide kao realnije rešenje.

"Građani treba da znaju od vraćanja imovine u naturi imaju korist i država i građani. Od ovakvog obeštećenja, niko neće imati koristi sem onoga ko možda tu imovinu sada hoće da zloupotrebi", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Vlada daje zemljište lošeg kvaliteta: Za izgradnju kojih objekata su oranice namenjene?

Dodaje da u tom smislu njihova inicijativa prema vladi Srbije ide u tom smeru.

"Zaista nije prihvatljivo da se više građevisnko zemljište u državnoj svojini poklanja određenim povlašćenim pojedincima, da se najavljuje poklanjanje nekoliko stotina hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini - u isto vreme oni koji najviše imaju legitimno pravo da potražuju to zemljište, građani restitucije, deskriminišu po više osnova", poručuje Antić.

Od donetih 2.726 rešenja gotovo 80 odsto je pravosnažno. Prevedeno u brojeve - sledeće godine, oko pet i po miliona evra u novcu i više od 60 miliona evra u obveznicima dobiće 3.682 naslednika. Među njima je 792 s obeštećenjem manjim od hiljadu evra - oni će biti isplaćeni u celosti.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=07&dd=23&nav_id=1894419

 

Држава, реституција и стари људи

Pixabay

После чекања од двадесет година и примања решења о износу реституције од агенције, много је додатних корака које прималац („корисник”) мора да учини. Агенција га не моли, него му „налаже” да у року од две седмице Министарству финансија у Улици кнеза Милоша поднесе следеће: 1. динарски рачун, који би био отворен да би му комично мала сума у еврима била положена у динарима; 2. рачун у Централном регистру код неке брокерске куће која је члан тог регистра; 3. девизни рачун у некој домаћој банци за исплаћивање државних обвезница током неких дванаест година – те обвезнице нису још ни одштампане.

Тада ће „корисник реституције”, коме је ових дана 96 година, сазнати следеће: Многе стране банке, укључујући једну велику у италијанском власништву, не отварају рачуне за сврху наведену под тачкама 1. и 3, мада телефоном могу рећи супротно. У Прокупљу, Пожаревцу и Сомбору, на пример, не постоје брокери који су чланови Централног регистра и Београдске берзе. Неке домаће банке, али не и велика бивша „државна”, могу, ако се умилостиве, и само у неким експозитурама, да отворе рачуне за сврху наведену под тачкама 1. и 3. А пред филијалама ових банака, не због реституције, већ због својих малецких пензија, под убитачним јулским сунцем, протежу се редови старих људи који чекају по сат или два. Сазнаће „корисници” и да ће у једној од ових банака плаћати 250 динара месечно за динарски рачун који им је непотребан док се минималан новац од реституције, ко зна када, не уплати. Штавише, многи старији људи ће се зачудити с којом безобзирношћу их третирају у некима од ових банака.

А како је све то ако вам је држава, којој је ова садашња правни наследник, пре 75 година отела приватну својину у Неготину или Прокупљу? Како тамо доћи до банкарских и брокерских рачуна? Сасвим је јасно шта држава жели, као и свих протеклих деценија. Сви ти старци ће постепено умирати. Само неки ће имати наследнике. Да их именују, то ће их пред смрт много коштати посредством адвоката.

Лазар Бранковић,
Београд

https://www.politika.rs/scc/clanak/483540/Drzava-restitucija-i-stari-ljudi

 

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése