BEOGRAD - Evropska
komisija bi mogla ozbiljno da zameri Srbiji što još nije usvojila i
primenila određene zakone u vezi sa poglavljem 23, koje se odnosi na
pravosuđe i osnovna prava, upozorio je predsednik skupštinskog Odbora za
ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović uoči
izveštaja EK o vladavini prava koji se očekuje do 15. maja.
Srbija, kaže Omerović, još nije
usvojila zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i o ravnopravnosti muškaraca i
zena, kao ni izmene Zakona o savetima nacionalnih manjina koje je
trebalo doneti početkom ove godine.
Čeka se, dodaje, i usvajanje izmena Zakona
o pravima nacionalnih manjina, koji je donet još u vreme državne
zajednice sa Crnom Gorom.
mc.rs
"Naveo sam samo nekoliko ključnih zakona
koji se tiču odbora kojim ja predsedavam, a da ne govorim o čitavom setu
onih stvari i nezavisnosti pravosudnih, tužilačkih i drugih organa u
odnosu prema državi i institucijama. Tu će biti zamerki EK, to sam više
nego siguran", rekao je Omerović za Tanjug.
To su, ističe, stvari koje moramo da rešavamo u ovoj godini.
On navodi da je za nas značajno što iz
poglavlja 23 proističe i poseban Akcioni plan za položaj nacionalnih
manjina koji žive u Srbiji, te što su zakoni Srbije koji se odnose na
poštovanje ljudskih prava i prava nacionalnih manjina, po oceni
evropskih i svetskih zvaničnika, među najboljima u ovom delu Evrope.
Omerović, međutim, primećuje da je problem njihova primena.
"U praksi imamo slučajeve da se određeni
zakoni ne sprovode godinama zato što resorni ministar ne donose
podzakonski akt ili se u međuvremenu promeni vlada, dođu novi izbori...
imamo tehničkih problema da primenimo određene zakone", upozorava
Omerović.
Izveštaj EK koji će biti prezentovan
zvaničnicima biće ponovna opomena institucijama države Srbije koje ili
ne funkcionišu ili nisu u punom kapacitetu, pre svega u pravosuđu, a
biće i zamerki na odnos prema određenim nezavisnim državnim organima i
institucijama koje bira parlament.
"Tu ne očekujem pozitivnu ocenu od strane
EK zato što znam i sam sam svestan toga da nam tu dosta toga škripi,
rokovi su protekli, neke stvari idu jako sporo, a i praksa je pokazala
da postoje određeni problemi", dodao je Omerović.
Ističe da parlament mora da ima kontrolnu funkciju, ali da poslanici često to zaboravljaju.
"Mi moramo da kontrolišemo kako izvršna
vlast, javna preduzeća, sprovode određene zakone, konkretno u ovom
slučaju zakone koji se tiču poštovanja ljudskih prava i prava
nacionalnih manjina", kaže Omerović.
Urađeno je, kaže, dosta na implementaciji
Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama usvajanjem
izmena i dopuna zakona koji stupaju na snagu 1. juna, a usvojena je i
Strategija o unapređenju položaja Roma i Romkinja.
"To su stvari koje će EK prepoznati kao
boljitak i nešto što je značajno kvalitetno urađeno u proteklom
periodu", navodi Omerović.
Navodeći da pripadnici nacionalnih manjina
u Srbiji u najvećem broju slučajeva dele sudbinu većinskog srpskog
naroda, Omerović kaže da postoje određeni problemi u implementaciji
pojedinih zakona kada je reč o zapošljavanju pripadnika nacionalnih
manjina u javnom sektoru.
Tu, dodaje, moramo mnogo više da uradimo
jer još postoje institucije i službe u kojima se pripadnici nacionalnih
manjina jedva ili nikako ne mogu zaposliti.
"Pre dva meseca sam se obratio ministru
spoljnih poslova Ivici Dačiću da mi dostavi informaciju o tome koliko je
predstavnika nacionalnih manjina u Srbiji u poslednjih 13 godina
upisano na diplomatsku akademiju. Nisam dobio odgovor", kaže Omerović.
29.
april
2017.
| 10:07
| Izvor: Tanjug
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése