Већина
савета националних мањина у Србији, њих 17 од 21, договoрила се на
тајном састанку у Суботици да јавности ускрати информације о трошењу
новца који добијају из републичког буџета, открива Пиштаљка.Овакав договор постигнут је на састанку одржаном у јуну на ком су представници националних мањина расправљали о захтевима за информације од јавног значаја које им је Пиштаљка упутила и којима је тражено да нам доставе информације о томе како троше новац добијен из буџета. Састанку нису присуствовали само представници Македонаца, Албанаца, Украјинаца и Египћана.
Пиштаљка је податке тражила јер је раније утврдила и писала да Канцеларија за људска и мањинска права не контролише рад националних савета, што је резултирало и тиме да председник Националног савета Рома Витомир Михајловић може да позајмљује новац у име савета и да те дугове не враћа или да новцем савета плаћа школарине члановима тог истог савета. Након писања Пиштаљке да је против Михајловића покренуто више кривичних пријава због злоупотребе службеног положаја и преваре он је смењен 19. августа ове године.
Пиштаљка је у телефонским разговорима са представницима националних мањина сазнала за састанак у Суботици па смо тражили од Националног савета Мађара, који је био домаћин скупа, да нам достави записник са сусрета који се десио 9. јуна. У записнику се наводи да су питања Пиштаљке којима је тражен одговор на то шта све и кога плаћају национални савети, окарактерисана као „велики проблем”. Правник мађарског националног савета Емил Лулић обавестио је присутне на састанку да не морају да одговоре на питања Пиштаљке и тако их практично саветовао да прекрше Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, али и Закон о националним саветима националних мањина који налаже да је рад националних савета јаван.
Правник Лулић „сматра да би новинари требали одрадити свој посао и макар упутити националне савете у информације које траже, а не тражити целокупну документацију у нади да ће међу њом бити нешто употребљиво”, пише у записнику са овог састанка.
Дискусију о Пиштаљкиним питањима на састанку је покренула председница Националног савета словачке националне мањине Ана Томанова Маканова,
навевши да је захтев Пиштаљке један од три „велика проблема“, уз
опасност да се због недостатка новца угасе национална позоришта и
чињеницу да мањине нису добиле штанд на Сајму књига у Београду. „Као
трећи велики проблем навела је захтев за слободан приступ информацијама
од јавног значаја упућен свим националним саветима од стране портала
Пиштаљка”, пише у записнику.Управо је Маканова недавно у медијима критикована јер је новац националног савета уместо на културу, образовање, обавештавање и коришћење службеног језика националне мањине потрошила да би својим сарадницима купила златни накит у вредности од 400.000 динара.
Председник Националног савета немачке националне мањине Ласло Генце у телефонском разговору објаснио је да овај савет није одговорио на захтев Пиштаљке јер нема податке о исплатама које су извршене пре његовог мандата. „Немачки национални савет расписује конкурсе за доделу средстава. На другарски код мене не може, ја сам Немац”, рекао је Генце и објаснио да су представници других националних савета на јунском састанку негодовали јер су захтеви Пиштаљке стигли мејлом.
 „Пиштаљка је превара и безимена група грађана“Емил Лулић из мађарског савета рекао је на састанку да би новинари Пиштаљке требало да мањинским саветима кажу које информације траже „а не тражити целокупну документацију у нади да ће међу њом бити нешто употребљиво“. „Додао је да је начин на који портал прикупља информације превара: наиме, они обавесте сваки национални савет о томе да су се једино они оглушили о захтеву новинара, иако је у реалности само три од укупно 21 националног савета доставило било какве информације“, наводи се у записнику. Саша Вербич из словеначког савета био је још креативнији у описивању Пиштаљке: „То је једна безимена група грађана која извршава нечију политичку игру“. |
Иако пет националних савета није имало проблем да достави исплате, после јунског састанка ниједан национални савет, слушајући савете Лулића, Пиштаљци више није одговорио. До тада смо добили документа са исплатама националних савета црногорске, бугарске, македонске, чешке и хрватске националне мањине. „Ми смо увек за транспарентност, у супротном би испало да нешто лажемо и крадемо”, рекао је у телефонском разговору за Пиштаљку Стефан Стојков, заменик председника Националног савета бугарске националне мањине.
По исплатама које су нам доставили из тог националног савета, новац су у протекле три године углавном трошили на зараде чланова националних савета. „Садашњи сазив бугарског националног савета увео је праксу да се расписују јавни конкурси за доделу средстава, раније се то није радило”, тврди Стојков.
У документима које нам је овај савет доставио пише да се део средстава троши на зараде, путне трошкове, порезе, али и да се новац даје удружењима која средства добијају на јавним конкурсима. Ове године, од око 13,5 милиона динара колико је приходовао савет, чак 2,3 милиона динара је плаћено фирми „O consulting” за емисију „Луча”. Аутор емисије и власник фирме је Вуко Мартиновић, члан одбора за информисање у црногорском националном савету.
 Због чега је смењен Витомир МихајловићПредседник Националног савета ромске националне мањине Витомир Михајловић смењен је 19. августа на редовној седници Националног савета, а на његово место постављен је Терик Рамадановић. И док се у медијима појавила информација да је смењен због великог броја кривичних пријава које су поднете против њега, о чему је Пиштаљка писала, Михајловић тврди да је смењен због тога што је одбио да члановима националних савета плаћа „апанажу“. Новоизабрани председник савета Рамадановић за Пиштаљку је у телефонском разговору рекао да је Михајловић много допринео ромској заједници, али да је народ изгубио поверење у њега. „Чланови савета нису чланови краљевске породице, али гледаћемо да запослимо више људи у националном савету у наредном периоду. Михајловић је смењен и због кривичне пријаве, али и због тога што је такав какав је“, каже Рамадановић. |
Док су остала удружења од македонског савета добијала скромније износе, углавном од 10.000 до 30.000 динара, удружењима „Вардар Ниш” и „Илинден-Јабука” су као и удружењу „Македониум” поверена и до три пута већа средства. Заступник удружења „Вардар Ниш” у јануару 2014, када му је пребачен новац из националног савета, био је Благоја Илијевски који је такође дугогодишњи члан националног савета, а заступник удружења „Илинден-Јабука” је Добре Трајковски који је члан савета од октобра 2014.
Канцеларија Владе Србије за људска и мањинска права и Буџетска инспекција Министарства финансија раније су добијале пријаве о сумњи на незаконито трошење средства македонског националног савета, али до сада нису адекватно реаговале.
У Буџетској инспекцији за Пиштаљку су рекли да до сада нису контролисали ниједан национални савет. С друге стране, Канцеларија за људска и мањинска права је одговорила да су поводом притужби на рад македонског, али и савета немачке, словачке, ромске и египатске националне мањине „тражили допуну документације како би на сваку поднету притужбу било одговорено.”
Агенција за борбу против корупције је за Пиштаљку навела да је до сада примила седам притужби на рад националних савета и то за савете чешке, египатске, немачке, русинске, ашкалијске и две за национални савет словачке мањине. „У већини је указано на ненаменско трошење средстава националних савета”, пише у одговору Агенције, која додаје да поступање по овим пријавама или још није окончано или је завршено јер нису пронађене неправилности.
Фотографија Ане Томанове Маканове преузета са сајта Скупштине АП Војводина, фотографија Саше Вербича са сајта Националног савета словеначке националне мањине, фотографија Витомира Михајловића од Медија центра
Овај чланак део је пројекта „Узбуњивачи против корупције“ који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
03.09.2017
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése