Skupština Kosova je nakon više pokušaja usvojila Zakon o obavezama,
odgovornostima i ovlašćenjima Državne delegacije Republike Kosova u
procesu dijaloga sa Republikom Srbijom kao i platformu o dijalogu bez
glasova većeg dela opozicije.
Ovo pitanje je, na zahtev poslanika pozicije i zbog nedostatka
kvoruma, sa vanredne sednice prebačeno na redovnu koja je usledila, kada
su se i stvorili uslovi za glasanje.
Nakon glasanja, premijer Kosova Ramuš Haradinaj je kazao da je Kosovo
sada bolje pripremljeno za ovaj proces, ali je istakao da nije dobra
strategija opozicije da napusti salu.
Avdulah Hoti šef poslaničkog kluba opozicionog Demokratskog saveza
Kosova rekao je da je tokom sednice bilo brojnih kršenja pravilnika i
Ustava. On je istakao da Zakon o dijalogu i platforma nisu u skladu sa
Ustavom Kosova te je najavio da će ovaj zakon uputiti Ustavnom sudu.
Kopredsedavajući Državne delegacije za dijalog Fatmir Ljimaj
predstavljajući Platformu rekao je da je Kosovu potreban dijalog, da
neće pobeći sa pregovaračkog stola i da će principi Platforme biti vodič
državne delegacije.
"Pozivam vas da sa velikom ozbiljnošću shvatimo težinu ovog važnog
trenutka. Kosovo mora da odgovori dijalogu i da sa velikom spremnošću
uđe u ovaj proces. U interesu je dveju naših država i regiona da
okončamo ovo pitanje ali poštujući jedni druge. Idemo u Brisel, ne da
pregovaramo o našoj državi, već da afirmišemo i osnažimo našu državu,
kako bi dali mogućnost za mir u regionu, kako bi pronašli put početka
saradnje u regionu, i idemo u Brisel kako bi dali šansu dvema državama i
narodima na evrointegracije", kazao je Ljimaj i pozvao poslanike na
kraju rasprave da glasom podrže ovu platformu.
Vladajuća Demokratska partija Kosova (DPK) podržala je Platformu
navodeći da je finalizacija dijaloga sa Srbijom potrebna a u cilju
recipročnog priznanja Kosova i Srbije.
Platformu su podržale i ostale vladajuće partije Inicijativa za
Kosovo i Alijansa za budućnost Kosova, kao i poslaničku klub šest plus
koji okuplja manjinske poslanike iz nesrpske zajednice.
Iz opozicione Socijaldemokratske partije, koja učestvuje u izradi
dokumenata u ovom procesu, pozvali su poslanike da danas odluče o načinu
predstavljanja Kosova u procesu dijaloga, o pregovaračkim pristupima i
principima.
Dukađin Gorani iz ove partije je kazao da je cilj nacrta zakona o
dijalogu određivanje mandata Državne delegacije u procesu, a cilj
platforme je određivanje političkih načela od društvenoj i državnog
interesa.
Gorani je dodao da se na zakonu i Platformi radilo u vreme "lokalne
netrpeljivosti, regionalnih provokacija i međunarodnih nejasnoća", ali i
u vreme "kulminacije spekulacija o podeli zemlje, rasparčivanju
teritorije i riziku od državnog i nacionalnog preživljavanja".
"Stoga se nadam da ćete predložene dokumente razumeti i
interpretirati kao napore za stvaranjem proceduralnih i institucionalnih
garancija unutar jednoj nesigurnog i teškog procesa", kazao je on.
Opozicija napustila sednicu
Kosovska opozicija napustila je vanrednu sednicu Skupštine na kojoj se raspravlja Platforma o dijalogu sa Srbijom.
Opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) i pokret Samoopredeljenje
usprotivili su se odluci većine poslanika da se najpre raspravlja
Platforma a ne zakon o dijalogu.
Opozicija je tvrdila da se ne može govoriti o Platformi s obzirom da
se o tome treba raspravljati onda kada zakon o dijalogu stupi na snagu.
Takođe, opozicija smatra da Državna delegacija za dijalog nema nikakva
ovlašćenja za taj proces.
Opozicija takođe smatra da je i sam zakon u suprotnosti sa Ustavom te
je najavila da će ga poslati Ustavnom sudu ukoliko se on ne povuče.
Kopredsedavajući Državne delegacije za dijalog Fatmir Ljimaj kazao je
da se nacrt zakona o dijalogu ne veže sa Platformom, da zakon reguliše
ovlašćenja i da nema veze sa političkim dokumentom.
Nakon što je predsednik Skupštine odlučio da nastavi sa raspravom o Platformi, DSK i Samoopredeljenje su napustili salu.
Dardan Molićaj iz opozicione Socijaldemokratske partije, koja
učestvuje u Državnoj delegaciji za dijalog i u izradi zakona i
Platforma, kazao je da DSK i Samoopredeljenje ne žele da se usvoji ni
zakon ni Platforma zato što će narednih dana Kosovo posetiti "važni
zvaničnici SAD-a i Nemačke kojima DSK želi da saopšti da zemlja nije
stabilna, i da je potrebna jedna sveobuhvatna vlada a kako bi oni ušli u
nju".
Molićaj je dodao da se radi o partijskim interesima.
Rešavanje svih otvorenih pitanja
Platforma, koju je izradila Državna delegacija za dijalog sa Srbijom,
predviđa recipročno priznanje Kosova i Srbije unutar postojećih
granica, poštovanje prava albanske zajednice u Srbiji, rešavanje svih
otvorenih pitanja sa Srbijom, ukidanje Rezolucije Saveta bezbednosti
UN-a 1244.
Sa druge strane, Kosovo je spremno da pregovara o uspostavljanju diplomatskih i dobrosusedskih odnosa sa Republikom Srbijom.
"Platforma o dijalogu o konačnom, sveobuhvatnom i pravno obavezujućem
sporazumu o normalizaciji odnosa između Republike Kosova i Republike
Srbije", u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, sadrži uvod,
11 glavnih principa na osnovu kojih će delovati Državna delegacija za
dijalog te poglavlja koja se odnose na značenje normalizacije, evropske
integracije, ratne zločine, nestala lica i žrtve seksualnog nasilja, kao
i zaštitu prava manjinskih zajednica, sukcesiju i sl.
U Platformi se navodi da je politički prioritet Kosova da postigne
sporazum sa Srbijom, koji bi Kosovu omogućio napredak ka univerzalnom
priznanju i članstvu u Savetu Evrope, Evropskoj uniji (EU) i Ujedinjenim
nacijama (UN).
U trenutnim okolnostima, dodaje se, Kosovo ne može da ispuni svoje
strateške ciljeve, stoga je priznanje od Srbije ključni korak u
budućnosti, koji će ukloniti i poslednju smetnju za univerzalno
priznanje Kosova.
U uvodnom delu Platforme navodi se da "Kosovo tokom 2019. očekuje da
se proces dijaloga intenzivira i ubrza u cilju postizanja konačnog,
sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma".
"Cilj ovog sporazuma je rešavanje svih otvorenih pitanja, omogućivši
tako dvema državama da priznaju suverenitet jedna druge i otvaranje puta
članstva Kosova u UN-u i EU", ističe se.
Na osnovu principa koji su istaknuti, glavni cilj Kosova je da od
Srbije osigura priznanje njenog suvereniteta i nezavisnosti, uz
pravno-obevezujuća obećanja da će Srbija prekinuti sve aktivnosti koje
ometaju Kosovo u oblasti međunarodnog priznanja, da će poštovati
suverenitet i teritorijalni integritet Republike Kosovo i da će odustati
od suprotstavljanja prilikom apliciranja Kosova u međunarodne
organizacije. Navodi se da neće biti ikakvih sporazuma ukoliko se ne
postigne opšti sporazum.
Ističe se i da konačni sporazum mora da bude u skladu sa Ustavom
Kosova, koji predviđa da je "suverenitet i integritet Republike Kosova
neosporiv, neotuđiva i neodvojiv".
Takođe, prava o prirodnim i ostalim resursima, koja se nalaze na
teritoriji Kosova, pripadaju ekskluzivno Kosovu i to pitanje nije
otvoreno za pregovore.
Dodaje se da na Kosovu neće biti nekog drugog nivoa vlasti osim lokalnog i centralnog.
Kao jedan od principa ističe se da konačni sporazum treba da bude
jasan i bez dvosmislenosti, s ozbirom da je u prošlosti bilo slučajeva
kada je "dvosmislena konstruktivnost rezultovala u asimetričnom
sprovođenju sporazuma".
"Za Republiku Kosovo konačni, pravno-obavezujući sporazum stupa na
snagu samo nakon ispunjavanja sledećih uslova: a) Srbija je priznala
Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, b) referendum o sporazumu je
održan na Kosovu, i c) sporazum je ratifikovan u Skupštinama dveju
država", dodaje se.
Kosovo će takođe, pre dogovora o formatu i daljem toku procesa
dijaloga, zatražiti da Srbija dâ obećanje da će prekinuti sve aktivnosti
koje su na štetu Kosova.
Ističe se i da Ustav Kosova, koji je obuhvatio sve obaveze iz Ahtisarijevog plana, nije otvoren za pregovore.
Platforma predviđa da Kosovo u ovom procesu dijaloga reši sva
otvorena pitanja sa Srbijom, uključujući i unapređenje prava albanske
zajednice koja živi u Srbiji, uz potpuni reciprocitet sa srpskom
zajednicom na Kosovu.
U Platformi se navodi da se pod procesom normalizacije i eventualnog
sporazuma podrazumeva priznanje nezavisnosti i državnosti Kosova unutar
postojećih granica, spremnost za uspostavljanjem diplomatskih odnosa,
puno poštovanje prava države Kosova.
Podseća se da se EU izjasnila da je bez efektivne normalizacije
odnosa Beograda i Prištine nemoguća stabilnost u regionu i stoga je
sporazum urgentan i odlučujući kako bi Srbija i Kosovo mogle da ostvare
napredak na svom evropskom putu.
Platforma o dijalogu takođe obuhvata poglavlje o ratnim zločinima,
nestalim licima i žrtvama seksualnog nasilja. Navodi se da će dijalog
obuhvatiti sedam glavnih stubova a u vezi ovih pitanja: krivična
odgovornost za ratne zločine odnosno formiranje specijalnog tribunala za
ratne zločine koje je Srbija počinila na Kosovu 1998. i 1999; ratna
reparacija; mehanizam za kompezaciju ratnim žrtvama; rasvetljavanje
sudbine nestalih i pravda žrtvama seksualnog nasilja; povratak imovine i
građana na svojim ognjištima.
Platforma takođe navodi da s obzirom da Kosovo više nije država
proizašla iz rata i da je međunarodno nadgledanje nezavisnosti uspešno
okončano 2012, to treba da doprinese ukidanju Rezolucije 1244. Konačni
sporazum Kosova i Srbije treba da podrži i Savet bezbednosti UN-a radi
potrebne podrške međunarodne zajednice.
"Konačni rezultat u ovom procesu je glasanje u Savetu bezbednosti i
na Generalnoj skupštini za članstvo Kosova u UN", ističe se u Platformi.
Dodaje se da se sporazum Kosova i Srbije treba postići uz posredstvo
EU i s podrškom SAD-a, koji takođe trebaju da služe kao garant
sprovođenja obaveza iz sporazuma, kao i da trebaju da postoje odredbe o
posledicama u slučaju nesprovođenja sporazuma. Navodi se da se otvaranje
poglavlja za evrointegracije treba usloviti sprovođenjem sporazuma.
U zaključku Platforme Kosovo poziva Srbiju da iskoristi ovu mogućnost
i prizna aktuelnu realnost i to da je Kosovo spremno da pregovara o
uspostavljanju diplomatskih i dobrosusedskih odnosa sa Republikom
Srbijom.
Izrada Platforme uz Zakon o dijalogu predviđeni su rezolucijom
Skupštine Kosova iz decembra 2018, kada je i formirana državna
delegacija za dijalog.
Kosovo raspravlja o dijalogu iako uslov Srbije za nastavak dijaloga još uvek nije ispunjen.
Taksa Vlade Kosova od 100 odsto na robu iz Srbije stopirala je ovaj
proces. I pored velikih pritisaka međunarodne zajednice da se ona
ukloni, kosovski premijer Ramuš Haradinaj to odbija, navodeći da će
taksa ostati na snazi dok Srbija ne prizna Kosovo.
Izveštaj Kancelarije: Oko tri milijarde za plate na Kosovu, 1,6 milijardi za SPC
Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju
Dušan Kozarev predstavio je skupštinskom Odboru za KiM izveštaj o radu
Kancelarije za prošlu godinu i rekao da su sredstvima iz budžeta
isplaćene zarade i naknade zaposlenima u 29 lokalnih samouprava na
teritoriji Kosova, u iznosu nešto višem od tri milijarde dinara.
Kako se navodi u sopštenju Skupštine Srbije, Kozarev je rekao da
je nastavljeno pružanje pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa je za
povraćaj imovine SPC na teritoriji Kosova i prikupljanje dokumentacije o
imovini isplaćeno 1,6 milijardi dinara.
Govoreći o Programu raspodele i korišćenja podsticajnih
sredstava za razvoj poljoprivrede na teritoriji Kosova, on je naveo da
je obezbeđeno 50,6 miliona, kao i da su obezbeđena dodatna finansijska
sredstva iz tekuće budžetske rezerve za razvoj poljoprivrede u ukupnom
iznosu od 200 miliona dinara.
Na početku sednice predsednik Odbora Milovan Drecun izrekao je opomenu
predsedniku pokreta Dveri i članu Odbora Bošku Obradoviću, koji je sa
poslanicom Marijom Janjušević, kada je Kozarev izašao za govornicu, stao
pored govornice sa transparentima. Oni su držali
transparente na kojima je pisalo "Nema razgraničenja, nema podele, nema
predaje", "Jedan od pet miliona, Kosovo i Metohija su Srbija", "1244
razloga za Kosovo je Srbija" i "Izdali ste Kosovo".
Drecun je rekao da mu je opomenu izrekao jer je ometao rad sednice, a mogao je da diskutuje kao član.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése